četvrtak, 12. februar 2009.
Štampaj | Pošalji

Životna sredina i zdravlje

  Zdravlje ili pušenje?

Ovu dilemu su rešili milioni pušača širom planete Zemlje ne obazirući se na dramatična upozorenja zdravstvenih organizacija da je dim cigarete zagađivač okoline opasan po zdravlje i život. Danas u svetu živi preko 2,3 milijarde dece i adolescenata. Ako se uzme u obzir današnja rasprostranjenost pušenja u ovom uzrastu u svetu koja se kreće od 30-40%, onda to čini 0,8 milijardi pušača u njihovim dvadesetim godinama.

Kakva je budućnost mladih rođenih između 1970. i 1990. godine ako se zadrži ova rasprostranjenost i navika pušenja. U razvijenom svetu svaki drugi od pušača će umreti prerano. U zemljama u razvoju je taj broj nešto manji, te će s toga svaki četvrti da umre prerano. Sve ovo čini oko 250 miliona preprano umrlih ljudi na ovom svetu. Zbog pušenja duvana, prosečno će godišnje umirati između deset i petnaest miliona ljudi, a ako se epidemija pušenja proširi ekspanzivno u zemljama u razvoju, što se očekuje, onda će to biti i veći broj osoba.Sve ovo ukazuje na dimenziju problema koji stoji pred nama. S toga vam, s druge strane, nudimo najnovije činjenice koje treba da se iskoriste u borbi protiv ovog zdravstvenog hazarda.

Rasprostranjenost pušenja u našoj sredini- Po broju pušača nalazimo se na trećem mestu u Evropi. U proseku, godišnje se popuši 1.600 tona duvana ili preko 2.400 cigareta po stanovniku. Studije koje su kod nas sprovedene, pokazuju da duvan puši oko 37% od ukupne populacije, od čega je 53% radno-aktivno stanovništvo. S druge strane, pušenje stagnira ili opada u razvijenim zemljama sveta. Trudnice koje su pušači, nisu bile obuhvaćene poslednjim istraživanjima, već sačinjavaju delove drugih studija i projekata, a broj pasivnih pušača se može samo krajnje proizvoljno utvrditi.

Dugoročne posledice pušenja manifestuju se kao "bolesti vezane za pušenje" i javljaju se u zrelom i starijem životnom dobu. Veoma su rasprostranjene u našoj sredini i čine od 10,5 do 11,1% od ukupnog broja lečenih u bolnicama. U strukturi pušačkih bolesti, najčešće su zastupljeni zloćudni tumori, bolesti srca i krvnih sudova.

Zastupljenost bolesti vezanih za pušenje kao uzroka smrti takođe je veoma visoka. U svetu svake godine ove bolesti uzrokuju 3,5 miliona prevremenih smrti, od čega najmanje 500.000 u Evropi. Prema podacima iz 1994. godine, u našoj zemlji je od bolesti vezanih za pušenje umrlo 36.550, odnosno 34,7% od ukupno umrlih osoba.

Sastojci duvana: nikotin 2-4%, ugljeni hidrati 5-20%, belančevine 4-12%, razne smole 7-14%, organske kiseline 5-15%, eterska ulja 0,1-1,5%.

Uticaj pušenja na ljudski organizam: 1. Nikotin- To je alkaloid. Toksična doza ovog jedinjenja iznosi od 0,003 do 0,005 g. Dok je letalna doza (ona koja izaziva smrt) već od 0,04 do 0,06 g. Blokira prenos nervnih impulsa u ganglijskim sinapsama, deluje razdražujuće a potom depresivno. 2. Ugljen-monoksid (CO) je jedan od najjačih otrova sa velikim afinitetom prema hemoglobinu - formira sa njim tzv. oksihemoglobin koji blokira snadbevanje celog organizma kiseonikom. Zato se javlja glavobolja, vrtoglavica, poremećaj u disanju i grčenje krvnih sudova. 3. Ugljovodonici- oni su interesantni zbog svoje hronične toksičnosti (nakupljaju se vremenom u telu i postaju sve opasniji za zdravlje). Izazivaju hronični bronhitis kod pušača i kancerogeni su (doprinose stvaranju raznih vrsta raka-kancera u organizmu). 4. Katrani duvana sadrže više od 200 komponenti, od kojih su mnoge toksične. Za sada se zna da 60 komponenti mogu da izazovu tumore. Poslednja trećina cigarete sadrži više katrana, nikotina i ostalih otrova, više nego u prve dve trćine zajedno. Pored navedenih, u cigaretama se još nalaze i cijanovodonična kiselina, amonijak, razni aldehidi, fenoli, polonijum.

Zdravstveni rizici pušača: 1. Bolesti srca i krvnih sudova- Danas se zna da je kod muškaraca pušača mlađih od 45 godina, a koji puše najmanje deset godina, rizik umiranja od srčanih bolesti 7 puta veći. Pušenje izaziva ubrzan rad srca. Ono se više napreže i dnevno otkucava nepotrebno 10.000 puta. Zato se srce pušača više umara i podložnije je raznim bolestima. Dugogodišnji pušači imaju problema sa krvotokom na prstima ruku i nogu. Njihovi prsti su obično bledi, pomalo ljubičasti i trnu, jer dolazi do sužavanja najsitnijih krvnih sudova zbog pušenja. 2. Rak pluća- je bolest koja se najčešće vezuje za naviku pušenja. To je vrlo teška bolest koja se skoro uvek završava smrću. U plućima dolazi do pojave čvora koji raste i otežava disanje. Pluća su podložnija raznim infekcijama a kasnije se može javiti i bol. Ovaj rak se nažalost brzo širi i na druge organe kao što su kosti i mozak. Oko 90% osoba koje su umrle od raka pluća bile su pušači. Danas se zna da ako pušač napusti naviku pušenja blagovremeno, on ima šansu da izbegne rizik od obolevanja od ove najteže bolesti. 3. Hronične plućne bolesti- kao posledica pušenja dolazi do zaustavljanja finih trepljica udisajnim putevima i stoga nagomilavanja sluzi koja je dobra podloga za česte infekcije. Ove učestale infekcije i prisustvo nekih hemijskih materija u dimu duvana dovode do povremenog sužavanja disajnih puteva odnosno bolesti pluća poznate kao astma. Nekada, zbog otežanog disanja i sužavanja disajnih puteva dolazi do prskanja plućnih mehurića i tako, gubljenja disajne površine pluća (efizem). Osobe obolele od ovih bolesti veoma teško dišu, čuje se šištanje prilikom disanja i nisu u mogućnosti da ugase plamen šibice ni u najvećoj blizini.

Delovanje duvana na mlad organizam: Neposredni uticaj pušenja na zdravlje mladih ispoljava se, prema dr. Hollandu, određenim znacima kao što su: kašalj, smanjenje dubine disanja, stalna pojava sluzi u bronhijama, češće prehlade i slično. Kada pušenje postane navika, ono deluje štetno i na kardiovaskularni sistem. Navodi se da pušenje podstiče gojaznost (uzimanje preterane količine hrane, nedovoljno kretanje, visoku vrednost masti u krvi a naročito holesterola). Usled toga, pušači se izdvajaju u posebnu kategoriju adolescenata kod kojih je kasnije faktor rizika od kardiovaskularnih bolesti znatno veći. U poslednje vreme, ističu se simptomi koji ukazuju na «nepodnošljivost» duvanskog dima među mladima kao što je iritacija očiju, bol grla, glavobolja, jutarnje iskašljavanje i slično. Ne sme se zanemariti uticaj duvana na pojavu nespokojstva, povišenog pritiska, drhtavice, poremećaja u organima za varenje, čira u stomaku i nekih sociopsiholoških odnosa pojedinca prema sredini.

Alkohol i ostale droge
Droge nisu specifičnost našeg veka. Za njih su znali i praistorijski ljudi, opojne droge pominju se u sumerskim tablicama, u indijskim svetim knjigama-Vedama, u egipatskim papirusima, a na teritoriji Kine, vođeni su i pravi ratovi zbog opijuma. Takođe, proizvodnja alkoholnih pića počela je veoma rano. Još stari egipćeni su pravili vino, a u Evropi Crkva ga je koristila kao sredstvo u obredu pričešća. U doba renesanse alkohol je postao sastavni deo evropske kulture. Dugo vremena upotreba droga bila je organičena na regione u kojima se one proizvode, na pimer, hašiš je upotrebljavan na srednjem istoku, khat u istočnoj Africi i na Arabijskom poluostrvu, opijum u Aziji, kokain u Južnoj Amreici.

Danas su alkohol i droge u širokoj upotrebi. Može se reći da ako posmatramo zemljinu površinu iz aviona, velike su šanse da ćemo na svakom koraku ugledati neki vid uzgajanja droge: vinogradi, planataže kafe i duvana, polja maka, indijske konoplje, pejotl kaktusa, fabrike lekova koje proizvode anksiolitike, stimulanse, analgetike i antidepresive (Edvards 1971.). Svetska zdravstvena organizacija izveštava da sve više ljudi proba supstance koje izazivaju zavisnost i u sve mlađem uzrastu.

 

Zagađenje vazduha i zdravlje
Današnji nivo emisije polutanata u atmosferu predstavlja veliki problem za kvalitet vazduha koji je neophodan svim živim bićima da bi opstala. Pored promene količinskih odnosa gasova u njemu, dolazi i do pojave nekih gasova koji normalno nisu sastavni deo tog vazduha, potom čestica čađi i prašine različitog porekla. Kombinovanjem različitih elemenata i jedinjenja u vazduhu se stvaraju i potpuno nova jedinjenja koja kao takva mogu imati loš efekat na zdravlje ljudi i ostalih bića.

Smrtonosna bolest ptica
Smrtonosna bolest koja napada ptice mogla bi da se proširi i u Afriku i Evropu. Naučnici strahuju da će za manje od decenije supovi u Africi i Evropi postati sledeće žrtve smrtonosne bolesti, koja je ozbiljno pogodila brojne, nekada uobičajene vrste na Indijskom podkontinentu. Satelitska praćenja su otkrila dva beloglava supa kako migriraju na neočekivanim razdaljinama. To znači da su šanse da se misteriozna bolest raširi na ostale članove roda Gyps (kao što su dugokljuni supovi i supovi belih leđa, od kojih su obe vrste poslednjih godina opustošene), veće nego što se mislilo. Evroazijski sup Gyps fulvus seže od Kine do Afrike i podsaharske Afrike i sada se rasprostire i u Indiji. Dr. Andrej Cuningam iz Zoološkog društva iz Londona kaže: "Ako se pokaže da je bolest zarazna, onda su šanse za njeno širenje i uništavanje drugih vrsta roda Gyps veoma velike. Regije se preklapaju, tako da nema područja gde su vrste zaštićene jedne od drugih."

Bicikl- najčistije prevozno sredstvo
Prema anketi britanske stanice BBC, koja je sprovedena povodom 150-godišnjice Britanskog ureda za patente, najboljim izumom je proglašen bicikl. Sa 70% glasova stanovništva Velike Britanije, bicikl je nadmoćno pobedio sve ostale izume. Iako se u današnjem svetu tehnologije čini neverovatnim, pobeda bicikla, uz dobru kampanju koja je provedena na biciklističkoj teletekst stranici BBC-a i sve veću upotrebu ovog vozila u zagušljivim gradovima, ne bi trebalo da zvuči kao iznenađenje. Bicikl je u svim svojim oblicima još uvek najprodavanije, najjeftinije i ekološki najčistije prevozno sredstvo.

Vitamini utiču na karakter
Kada neko naginje agresivnom ponašanju, kada je neosetljiv i ne prihvata nikakve obaveze u učenju ili u porodici, možda uzrok leži u onome što je kao dete jeo. Tako barem tvrde naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, koji ističu značaj pravilne ishrane i unošenja svih potrebnih vitamina tokom prvih godina razvoja. Oni su došli do zaključka da mladi ljudi, koji su kao deca imali dobro izbalansiranu ishranu, u periodu adolescencije nisu pokazali sklonost ka agresiji. Da bi se ove osobine održale i tokom puberteta, potrebno je nastaviti takvu pravilnu ishranu u kojoj će biti zastupljni svi vitamini u potrebnoj količini.

U planinu po zdravlje?
Kada vam prijatelji savetuju da odete u planinu "po svoje zdravlje", takva pojednostavljena kvalifikacija planina nije bezrazložna. Stručnjaci tvrde da je planinski vazduh mnogo čistiji i zaslužuje da se udiše punim plućima. Najveći deo otrova i prašine zadržava se u nizinama i ravnicama, pa se stoga na većim nadmorskim visinama može duboko disati bez straha od trovanja bronhija. I rizici od alergija su znatno manji, jer izazivača alergije-alergena iz otrova i prašine, gotovo i da nema u visinskim krajevima, osima alergenih supstanci koje su usko vezane za prirodni ambijent. Čak su i mikrobi na visinama vrlo retki, jer niski stupanj vlažnosti ne dopušta razvoj virusa i bacila. Prisustvo šumskog pokrivača na planinama takođe doprinosi pročišćavanju vazduha, pa je tako u šumama broj bakterija po kubnom matru vazduha i više stotina puta manji nego u gradovima. Prema tome: idite što češće možete u planinu, jer tamošnji vazduh zaslužuje da ga udišete punim plućima.

Globalno zagrevanje i "polenska groznica"
Osobe, koje pate od alergije na polen, imaju dodatne razloge da se zabrinu zbog globalnog zagrevanja planete. Istraživanja pokazuju da se zbog globalnog zagrevanja godišnja doba pomiču, što uzrokuje raniji početak i duže trajanje toplog razdoblja u godini. Uočeno je da jeseni traju duže, a proleća počinju ranije, što pričinjava dodatne teškoće ljudima koji su alergični na polen nastao cvetanjem biljaka.

Prva hrana - alge
Prvi prolećni pokretač plodnosti zemljišta su alge. Ovi mikroorganizmi se razmnožavaju u zemljištu i već rano s proleća, ako ima dovoljno vlage, mogu da se primete po površini, kao tanke zelene prevlake. One će vrlo brzo da uginu, a njihova tela, koja se veoma brzo raspadaju, poslužiće kao prva hrana višim biljkama. Od svih organskih đubriva najčešće se koristi stajsko, čije su vrednosti velike i poznate u ishrani biljaka. Treba ga upotrebljavati tek kad dobro pregori, dobije crnu boju i izgubi miris. Stajnjak u voćnjaku treba stavljati u tankom sloju oko stabla (u širini krune) a isto tako oko povrća. Preko đubriva može da se postavi suva slama ili trava. Pored stajskog, u biološkoj poljoprivredi koristi se i đubrenje kompostom. Lako se priprema, a dobro spravljen kompost može uspešnije da zameni stajnjak. Najstariji i najpoznatiji način pripreme komposta, opisao je početkom ovog veka Englez Hauard.

Svaki dan jabuka
Interesantni su još neki saveti:

Tri ili više puta dnevno jedite povrće i to tamnozeleno, lisnato i žuto povrće.

Zdravlje ili pušenje?
Ovu dilemu su rešili milioni pušača širom planete Zemlje ne obazirući se na dramatična upozorenja zdravstvenih organizacija da je dim cigarete zagađivač okoline opasan po zdravlje i život. Danas u svetu živi preko 2,3 milijarde dece i adolescenata. Ako se uzme u obzir današnja rasprostranjenost pušenja u ovom uzrastu u svetu koja se kreće od 30-40%, onda to čini 0,8 milijardi pušača u njihovim dvadesetim godinama.

Kakva je budućnost mladih rođenih između 1970. i 1990. godine ako se zadrži ova rasprostranjenost i navika pušenja. U razvijenom svetu svaki drugi od pušača će umreti prerano. U zemljama u razvoju je taj broj nešto manji, te će s toga svaki četvrti da umre prerano. Sve ovo čini oko 250 miliona preprano umrlih ljudi na ovom svetu. Zbog pušenja duvana, prosečno će godišnje umirati između deset i petnaest miliona ljudi, a ako se epidemija pušenja proširi ekspanzivno u zemljama u razvoju, što se očekuje, onda će to biti i veći broj osoba.Sve ovo ukazuje na dimenziju problema koji stoji pred nama. S toga vam, s druge strane, nudimo najnovije činjenice koje treba da se iskoriste u borbi protiv ovog zdravstvenog hazarda.

Rasprostranjenost pušenja u našoj sredini- Po broju pušača nalazimo se na trećem mestu u Evropi. U proseku, godišnje se popuši 1.600 tona duvana ili preko 2.400 cigareta po stanovniku. Studije koje su kod nas sprovedene, pokazuju da duvan puši oko 37% od ukupne populacije, od čega je 53% radno-aktivno stanovništvo. S druge strane, pušenje stagnira ili opada u razvijenim zemljama sveta. Trudnice koje su pušači, nisu bile obuhvaćene poslednjim istraživanjima, već sačinjavaju delove drugih studija i projekata, a broj pasivnih pušača se može samo krajnje proizvoljno utvrditi.

Dugoročne posledice pušenja manifestuju se kao "bolesti vezane za pušenje" i javljaju se u zrelom i starijem životnom dobu. Veoma su rasprostranjene u našoj sredini i čine od 10,5 do 11,1% od ukupnog broja lečenih u bolnicama. U strukturi pušačkih bolesti, najčešće su zastupljeni zloćudni tumori, bolesti srca i krvnih sudova.

Zastupljenost bolesti vezanih za pušenje kao uzroka smrti takođe je veoma visoka. U svetu svake godine ove bolesti uzrokuju 3,5 miliona prevremenih smrti, od čega najmanje 500.000 u Evropi. Prema podacima iz 1994. godine, u našoj zemlji je od bolesti vezanih za pušenje umrlo 36.550, odnosno 34,7% od ukupno umrlih osoba.

Sastojci duvana: nikotin 2-4%, ugljeni hidrati 5-20%, belančevine 4-12%, razne smole 7-14%, organske kiseline 5-15%, eterska ulja 0,1-1,5%.

Uticaj pušenja na ljudski organizam: 1. Nikotin- To je alkaloid. Toksična doza ovog jedinjenja iznosi od 0,003 do 0,005 g. Dok je letalna doza (ona koja izaziva smrt) već od 0,04 do 0,06 g. Blokira prenos nervnih impulsa u ganglijskim sinapsama, deluje razdražujuće a potom depresivno. 2. Ugljen-monoksid (CO) je jedan od najjačih otrova sa velikim afinitetom prema hemoglobinu - formira sa njim tzv. oksihemoglobin koji blokira snadbevanje celog organizma kiseonikom. Zato se javlja glavobolja, vrtoglavica, poremećaj u disanju i grčenje krvnih sudova. 3. Ugljovodonici- oni su interesantni zbog svoje hronične toksičnosti (nakupljaju se vremenom u telu i postaju sve opasniji za zdravlje). Izazivaju hronični bronhitis kod pušača i kancerogeni su (doprinose stvaranju raznih vrsta raka-kancera u organizmu). 4. Katrani duvana sadrže više od 200 komponenti, od kojih su mnoge toksične. Za sada se zna da 60 komponenti mogu da izazovu tumore. Poslednja trećina cigarete sadrži više katrana, nikotina i ostalih otrova, više nego u prve dve trćine zajedno. Pored navedenih, u cigaretama se još nalaze i cijanovodonična kiselina, amonijak, razni aldehidi, fenoli, polonijum.

Zdravstveni rizici pušača: 1. Bolesti srca i krvnih sudova- Danas se zna da je kod muškaraca pušača mlađih od 45 godina, a koji puše najmanje deset godina, rizik umiranja od srčanih bolesti 7 puta veći. Pušenje izaziva ubrzan rad srca. Ono se više napreže i dnevno otkucava nepotrebno 10.000 puta. Zato se srce pušača više umara i podložnije je raznim bolestima. Dugogodišnji pušači imaju problema sa krvotokom na prstima ruku i nogu. Njihovi prsti su obično bledi, pomalo ljubičasti i trnu, jer dolazi do sužavanja najsitnijih krvnih sudova zbog pušenja. 2. Rak pluća- je bolest koja se najčešće vezuje za naviku pušenja. To je vrlo teška bolest koja se skoro uvek završava smrću. U plućima dolazi do pojave čvora koji raste i otežava disanje. Pluća su podložnija raznim infekcijama a kasnije se može javiti i bol. Ovaj rak se nažalost brzo širi i na druge organe kao što su kosti i mozak. Oko 90% osoba koje su umrle od raka pluća bile su pušači. Danas se zna da ako pušač napusti naviku pušenja blagovremeno, on ima šansu da izbegne rizik od obolevanja od ove najteže bolesti. 3. Hronične plućne bolesti- kao posledica pušenja dolazi do zaustavljanja finih trepljica udisajnim putevima i stoga nagomilavanja sluzi koja je dobra podloga za česte infekcije. Ove učestale infekcije i prisustvo nekih hemijskih materija u dimu duvana dovode do povremenog sužavanja disajnih puteva odnosno bolesti pluća poznate kao astma. Nekada, zbog otežanog disanja i sužavanja disajnih puteva dolazi do prskanja plućnih mehurića i tako, gubljenja disajne površine pluća (efizem). Osobe obolele od ovih bolesti veoma teško dišu, čuje se šištanje prilikom disanja i nisu u mogućnosti da ugase plamen šibice ni u najvećoj blizini.

Delovanje duvana na mlad organizam: Neposredni uticaj pušenja na zdravlje mladih ispoljava se, prema dr. Hollandu, određenim znacima kao što su: kašalj, smanjenje dubine disanja, stalna pojava sluzi u bronhijama, češće prehlade i slično. Kada pušenje postane navika, ono deluje štetno i na kardiovaskularni sistem. Navodi se da pušenje podstiče gojaznost (uzimanje preterane količine hrane, nedovoljno kretanje, visoku vrednost masti u krvi a naročito holesterola). Usled toga, pušači se izdvajaju u posebnu kategoriju adolescenata kod kojih je kasnije faktor rizika od kardiovaskularnih bolesti znatno veći. U poslednje vreme, ističu se simptomi koji ukazuju na «nepodnošljivost» duvanskog dima među mladima kao što je iritacija očiju, bol grla, glavobolja, jutarnje iskašljavanje i slično. Ne sme se zanemariti uticaj duvana na pojavu nespokojstva, povišenog pritiska, drhtavice, poremećaja u organima za varenje, čira u stomaku i nekih sociopsiholoških odnosa pojedinca prema sredini.

Alkohol i ostale droge
Droge nisu specifičnost našeg veka. Za njih su znali i praistorijski ljudi, opojne droge pominju se u sumerskim tablicama, u indijskim svetim knjigama-Vedama, u egipatskim papirusima, a na teritoriji Kine, vođeni su i pravi ratovi zbog opijuma. Takođe, proizvodnja alkoholnih pića počela je veoma rano. Još stari egipćeni su pravili vino, a u Evropi Crkva ga je koristila kao sredstvo u obredu pričešća. U doba renesanse alkohol je postao sastavni deo evropske kulture. Dugo vremena upotreba droga bila je organičena na regione u kojima se one proizvode, na pimer, hašiš je upotrebljavan na srednjem istoku, khat u istočnoj Africi i na Arabijskom poluostrvu, opijum u Aziji, kokain u Južnoj Amreici.

Danas su alkohol i droge u širokoj upotrebi. Može se reći da ako posmatramo zemljinu površinu iz aviona, velike su šanse da ćemo na svakom koraku ugledati neki vid uzgajanja droge: vinogradi, planataže kafe i duvana, polja maka, indijske konoplje, pejotl kaktusa, fabrike lekova koje proizvode anksiolitike, stimulanse, analgetike i antidepresive (Edvards 1971.). Svetska zdravstvena organizacija izveštava da sve više ljudi proba supstance koje izazivaju zavisnost i u sve mlađem uzrastu.
 


Definicije:
Droga je svaka hemijska supstanca koja menja način funkcionisanja organizma, ponašanje, mišljenje i osećanja. (Corrigan 1985).

Droga je svaka hemijska supstanca koja se koristi zbog svojih fizioloških ili psiholoških efekata (Cox, Jacobs et al. 1983).
Pod drogama, dakle, ne podrazumevamo samo zakonom zabranjene droge kao što su heroin ili kokain, nego i alkohol, sedative, rastvarače ili bilo koju supstancu koja dovodi do promena u ponašanju i raspoloženju.

Klasifikacija:
Grupa eksperata Svetse zdravstvene organizacije predložila je sledeću klasifikaciju zavisnosti od droga:

Zavisnost od depresora centralnog nervnog sistema (CNS) u koje spadaju:

Zavisnost od supstanci koje deluju stimulativno na CNS:

Zavisnost od sredstava halucinogenog dejstva:

Zavisnost tipa kanabis:

Zavisnost alkoholno-barbituratnog tipa:

Zavisnost od sredstava koja se uzimaju inhalacijom:

Važno je znati da su sve droge opasne po zdravlje ljudi i da je njihova upotreba dozvoljena samo u medicinske svrhe, uz strog nadzor lekara. U svakom drugom slučaju alkohol i droge predstavljaju opasnost po život i u najvećem broju slučajeva dovode do smrti.

Način upotrebe droga sam po sebi može da dovede do obolevanja od neke krvlju prenosive bolesti poput AIDS-a (SIDE). Drogirana osoba ili osoba pod dejstvom alkohola nema kontrolu nad svojim ponašanjem i ne ponaša se razumno. Usled toga takva osoba ne razlikuje dobro ponašanje od lošeg i kriminalnog, kao što ne može ni da razlikuje dobre od loših ljudi i kriminalaca. Najveći broj krivičnih dela upravo izvrše osobe koje su alkoholisane ili pod dejstvom neke droge. U takvom stanju, osoba je podložna i rizičnom ponašanju koje može da dovede do obolevanja od neke zarazne bolesti, poput gore navedeneog AIDS-a (SIDE) i slično. Alternativa uzimanju opojnih sredstava može da bude bavljenje sportom, odlazak u prirodu, druženje, pomaganje starim i bolesnim ljudima i deci. 
 


Zagađenje vazduha i zdravlje
Današnji nivo emisije polutanata u atmosferu predstavlja veliki problem za kvalitet vazduha koji je neophodan svim živim bićima da bi opstala. Pored promene količinskih odnosa gasova u njemu, dolazi i do pojave nekih gasova koji normalno nisu sastavni deo tog vazduha, potom čestica čađi i prašine različitog porekla. Kombinovanjem različitih elemenata i jedinjenja u vazduhu se stvaraju i potpuno nova jedinjenja koja kao takva mogu imati loš efekat na zdravlje ljudi i ostalih bića.

Smrtonosna bolest ptica
Smrtonosna bolest koja napada ptice mogla bi da se proširi i u Afriku i Evropu. Naučnici strahuju da će za manje od decenije supovi u Africi i Evropi postati sledeće žrtve smrtonosne bolesti, koja je ozbiljno pogodila brojne, nekada uobičajene vrste na Indijskom podkontinentu. Satelitska praćenja su otkrila dva beloglava supa kako migriraju na neočekivanim razdaljinama. To znači da su šanse da se misteriozna bolest raširi na ostale članove roda Gyps (kao što su dugokljuni supovi i supovi belih leđa, od kojih su obe vrste poslednjih godina opustošene), veće nego što se mislilo. Evroazijski sup Gyps fulvus seže od Kine do Afrike i podsaharske Afrike i sada se rasprostire i u Indiji. Dr. Andrej Cuningam iz Zoološkog društva iz Londona kaže: "Ako se pokaže da je bolest zarazna, onda su šanse za njeno širenje i uništavanje drugih vrsta roda Gyps veoma velike. Regije se preklapaju, tako da nema područja gde su vrste zaštićene jedne od drugih."

Bicikl- najčistije prevozno sredstvo
Prema anketi britanske stanice BBC, koja je sprovedena povodom 150-godišnjice Britanskog ureda za patente, najboljim izumom je proglašen bicikl. Sa 70% glasova stanovništva Velike Britanije, bicikl je nadmoćno pobedio sve ostale izume. Iako se u današnjem svetu tehnologije čini neverovatnim, pobeda bicikla, uz dobru kampanju koja je provedena na biciklističkoj teletekst stranici BBC-a i sve veću upotrebu ovog vozila u zagušljivim gradovima, ne bi trebalo da zvuči kao iznenađenje. Bicikl je u svim svojim oblicima još uvek najprodavanije, najjeftinije i ekološki najčistije prevozno sredstvo.

Vitamini utiču na karakter
Kada neko naginje agresivnom ponašanju, kada je neosetljiv i ne prihvata nikakve obaveze u učenju ili u porodici, možda uzrok leži u onome što je kao dete jeo. Tako barem tvrde naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, koji ističu značaj pravilne ishrane i unošenja svih potrebnih vitamina tokom prvih godina razvoja. Oni su došli do zaključka da mladi ljudi, koji su kao deca imali dobro izbalansiranu ishranu, u periodu adolescencije nisu pokazali sklonost ka agresiji. Da bi se ove osobine održale i tokom puberteta, potrebno je nastaviti takvu pravilnu ishranu u kojoj će biti zastupljni svi vitamini u potrebnoj količini.

U planinu po zdravlje?
Kada vam prijatelji savetuju da odete u planinu "po svoje zdravlje", takva pojednostavljena kvalifikacija planina nije bezrazložna. Stručnjaci tvrde da je planinski vazduh mnogo čistiji i zaslužuje da se udiše punim plućima. Najveći deo otrova i prašine zadržava se u nizinama i ravnicama, pa se stoga na većim nadmorskim visinama može duboko disati bez straha od trovanja bronhija. I rizici od alergija su znatno manji, jer izazivača alergije-alergena iz otrova i prašine, gotovo i da nema u visinskim krajevima, osima alergenih supstanci koje su usko vezane za prirodni ambijent. Čak su i mikrobi na visinama vrlo retki, jer niski stupanj vlažnosti ne dopušta razvoj virusa i bacila. Prisustvo šumskog pokrivača na planinama takođe doprinosi pročišćavanju vazduha, pa je tako u šumama broj bakterija po kubnom matru vazduha i više stotina puta manji nego u gradovima. Prema tome: idite što češće možete u planinu, jer tamošnji vazduh zaslužuje da ga udišete punim plućima.

Globalno zagrevanje i "polenska groznica"
Osobe, koje pate od alergije na polen, imaju dodatne razloge da se zabrinu zbog globalnog zagrevanja planete. Istraživanja pokazuju da se zbog globalnog zagrevanja godišnja doba pomiču, što uzrokuje raniji početak i duže trajanje toplog razdoblja u godini. Uočeno je da jeseni traju duže, a proleća počinju ranije, što pričinjava dodatne teškoće ljudima koji su alergični na polen nastao cvetanjem biljaka.

Prva hrana - alge
Prvi prolećni pokretač plodnosti zemljišta su alge. Ovi mikroorganizmi se razmnožavaju u zemljištu i već rano s proleća, ako ima dovoljno vlage, mogu da se primete po površini, kao tanke zelene prevlake. One će vrlo brzo da uginu, a njihova tela, koja se veoma brzo raspadaju, poslužiće kao prva hrana višim biljkama. Od svih organskih đubriva najčešće se koristi stajsko, čije su vrednosti velike i poznate u ishrani biljaka. Treba ga upotrebljavati tek kad dobro pregori, dobije crnu boju i izgubi miris. Stajnjak u voćnjaku treba stavljati u tankom sloju oko stabla (u širini krune) a isto tako oko povrća. Preko đubriva može da se postavi suva slama ili trava. Pored stajskog, u biološkoj poljoprivredi koristi se i đubrenje kompostom. Lako se priprema, a dobro spravljen kompost može uspešnije da zameni stajnjak. Najstariji i najpoznatiji način pripreme komposta, opisao je početkom ovog veka Englez Hauard.

Svaki dan jabuka

Interesantni su još neki saveti:

Nazad