Uspešno završeno 11. specijalno zasedanje Upravnog saveta/Globalnog ministarskog foruma UNEP

Delegacija Republike Srbije, predvođena ministrom životne sredine i prostornog planiranja Oliverom Dulićem, učestvovala je na 11. specijalnom zasedanju Upravnog saveta/Globalnog ministarskog foruma (GC/GMEF) Programa UN za životnu sredinu (UNEP), u Indoneziji od 24. do 26. februara  2010.

Na specijalnom zasedanju učestvovali su ministri životne sredine i šefovi delegacija iz više od 100 država članica UN (čak 60 na ministarskom nivou), kao i predstavnici međunarodnih, nevladinih i organizacija civilnog društva, međunarodnog naučnog foruma i drugih zainteresovanih strana.

Na otvaranju zasedanja učesnicima su se obratili predsednik Upravnog saveta Globalnog ministarskog foruma UNEP Oliver Dulić, podsekretar UN i izvršni direktor UNEP Ahim Štajner, zamenik izvršnog direktora UNEP u ime izvršnog direktora Programa UN za ljudska staništa Anđela Kroper i predsednik Indonezije Susilo Bambang Judojono. Takođe, na skupu je predstavljena i pozdravna poruka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna.

U uvodnom obraćanju, ministar Dulić otvarajući 11. specijalno zasedanje  posebno se osvrnuo na uspešne rezultate takozvanog Beogradskog procesa o reformi međunaronog upravljanja životnom sredinom, u kontekstu predstojećeg UN Samita o održivom razvoju (Rio + 20) koji će se održati u Rio de Ženeiru 2012.

Ministarske konsultacije bile su posvećene prioritetnim pitanjima životne sredine u multilateralnom sistemu. Omogućile su sagledavanje aktuelne situacije po pitanju dosadašnjih i predstojećih aktivnosti na reformi međunarodnog upravljanja životnom sredinom, imeplementacije koncepta održivog razvoja i zelene ekonomije, očuvanja biodiverziteta, ekosistema i ekosistemskih usluga.

Na kraju 11. specijalnog zasedanja usvojena je pored Rezimea predsednika, na inicijativu Republike Srbije i Republike Indonezije, takozvana Nusa dua deklaracija kao izbalansirani politički dokument sa porukama koje se odnose na ključne teme 11. specijalnog zasedanja. To su postizanje održivosti životne sredine, uspostavljanje zelene ekonomije, ostvarivanje milenijumskih razvojnih ciljeva, očuvanje biodiverziteta i ekosistemskih usluga u kontekstu održivog razvoja.

Deklaracijom ministri i šefovi država priznaju naučne činjenice u vezi sa klimatskim promenama dokumentovane u Četvrtom izveštaju IPCC,  te da je na globalnom planu potrebno znatno smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se porast globalne temperature zadržao ispod 2 stepena Celzijusovih. Učesnici su takođe usvojili Kopenhagen Akord i  obnovili svoju opredeljenost prema UNFCCC procesu usmerenom ka postizanju dogovora do kraja 2010.

Deklaracija posebno naglašava uspešne rezultate Beogradskog procesa o reformi međunarodnog upravljanja životnom sredinom i pozdravlja  rezultate rada Konsultativne grupe ministara i visokih državnih službenika. Pored toga, postignuta je opšta saglasnost o pružanju podrške nastavku procesa i uspostavljanju nove konsultativne grupe koja bi nastavila rad u pravcu konkretizacije reformi i Seta opcija uvojenih u Beogradu i Rimu tokom 2009. Nusa Dua deklaracija prepoznaje potrebu za reformom međunarodnog upravljanja životnom sredinom koja treba da bude sprovedena uz potpuno uvažavanje potreba država kao i uz povećanje sinergije različitih međunarodnih sporazuma i procesa u oblasti životne sredine, pri čemu se ponovo naglašava vodeća uloga UNEP.

Članovi delegacije Republike Srbije aktivno su učestvovali u pregovorima o važnim političkim odlukama koje, na međunarodnom planu, regulišu oblast zaštite životne sredine. Učešće članova srpske delegacije u mnogome doprinelo postizanju konsenzusa o nekim od ključnih spornih odluka a odnose se na međunarodno zakonodavstvo u oblasti životne sredine.

Usvojene su odluke koje se odnose na: Međunarodno upravljanje životnom sredinom, Unapređenje koordinacije u sistemu UN po pitanjima životne sredine, Međuvladinu platofmu o biodiverzitetu i ekosistemskim uslugama, Zakonodavstvo u oblasti životne sredine, Mogućnosti finansiranja u oblasti upravljanja otpadom i hemikalijama, kao i odluke o stanju životne sredine u pojasu Gaze, o okeanima, kao i o stanju životne sredine na Haitiju.

Važno je napomenuti da se prvog dana 11. specijalnog zasedanja ministar Dulić u svojstvu predsednika GC/GMEF, susreo sa predsednikom Indonezije Bamban Judojonom i tom prilikom obavio razgovor koji se, pored glavnih tema zasedanja, odnosio i na bilateralne odnose Srbije i Indonezije.

Ministar Dulić, u svojstvu predsednika Upravnog saveta, razgovarao je tokom konferencije i sa Kerri-Ann Jones, pomoćnicom državnog sekretara u Vladi SAD zaduženom za pitanja okeana, životnu sredinu i nauku na međunarodnom planu. Tokom razgovora, posebno je naglašen interes obe strane da ministarska deklaracija sa 11. specijalnog zasedanja, mora da odražava jasnu i preciznu političku poruku o neophodnosti unapređenja životne sredine u kontekstu održivog razvoja i borbe protiv klimatksih promena.

Kao jedan od najbitinijih rezultata 11. specijalnog zasedanja ističu se napretci po pitanju sinergističkog povezivanja međunarodnih sporazuma i procesa, po uzoru na rezultate Vanrednog zasedanja potpisnica Stokholmske, Roterdamske i Bazelske konvencije. Mnoge vlade predložile su da se navedena pozitivna iskustva prenesu i na druge međunarodne sporazume, poput onih  u oblasti očuvanja biodiverziteta, Konvencije o biodiverzitetu (CBD), Ramsarske konvencije i Konvencije o migratornim vrstama, kao i na koordinaciju aktivnosti tih konvencija sa Konvencijom o sprečavanju dezertifikacije (UNFCCD) i Konvencijom UN o klimatskim promenama (UNFCCC).

Drugi bitan rezultat 11. specijalnog zasedanja odnosi se na odluke o nastavku reforme međunarodnog upravljanja životnom sredinom (IEG) i takozvanog  Beogradskog procesa, u vidu sprovođenja suštinskih reformi u mandatu UNEP, kao i planiranja reformi u širem kontekstu za šta će biti formirana nova otvorena Konsultativna grupa ministara ili visokih državnih predstavnika. Mnoge države izrazile su podršku uspostavljanju posebne organizacije u sistemu UN koja bi se bavila životnom sredinom i koja bi, po mogućstvu objedinila i poslove u vezi sa održivim razvojem na međunarodnom planu. Naglašen je važan doprinos UNEP u procesu priprema Međunarodnog samita o održivom razvoju (tzv. Rio + 20), i u tom širem kontekstu, neki od učesnika su proces reforme IEG okarakterisali kao potencijalni proces reforme međunarodnog upravljanja održivim razvojem.

Nusa Dua deklaracija čiji sponzor je i Republika Srbija, pokazala je možda više nego bilo koja odluka usvojena na 11. specijalnom zasedanju, da deset godina nakon usvajanja deklaracije iz Malmea, ministri iskazuju puno opredeljenje da nastave saradnju po pitanju unapređenja globalnog stanja životne sredine, kao i da pruže dodatnu podršku UNEP kao izraz povećanog poverenja u organizaciju.

Imajući u vidu sve navedene činjenice, učešće delegacije Republike Srbije na 11. specijalnom zasedanju Upravnog saveta/ Globalnog ministarskog foruma UNEP, bilo je izuzetno značajno zbog činjenice da Srbija vrši dužnost predsednika Upravnog saveta/Globalnog ministarskog foruma, da je sa Republikom Indonezijom, kosponzor Nusa Dua deklaracije - dokumenta od visokog političkog značaja na međunarodnom planu. Osim toga, Srbija je bila inicijator Odluke o ponovnom pokretanju reforme međunarodnog upravljanja životnom sredinom - u okviru ovog procesa pokrenut je Beogradski proces reforme međunarodnog upravljanja životnom sredinom čiji rezultati će biti predstavljeni na 65. zasedanju Generalne skupštine UN i koji predstavljaju ključnu temu predstojećeg UN samita o održivom razvoju u Rio de Ženeiru 2012. U okviru navedenog procesa reforme, predložen je niz mogućnosti koje obuhvataju kako programske reforme koje koordinira UNEP, tako i suštinske organizacione reforme unutar sistema UN što podrazumeva i formiranje nove organizacije UN za bavljenje pitanjima životne sredine na međunarodnom nivou. Na taj način Srbija je produbila saradnju sa UNEP, ojačala međunarodnu saradnju po pitanju životne sredine, uspostavila i ojačala bilateralne odnose u oblasti životne sredine, promovisala zemlju kao bitnog aktera u oblasti zaštite životne sredine na regionalnom planu i afirmisala se na opštem međunarodnom političkom planu.