U jezeru Palić uginulo devet tona ribe

Republička inspekcija za zaštitu životne sredine utvrdila je da je na jezeru Palić uginulo devet tona ribe. Najviše je uginulo srebrnog karasa težine od 20 do 500 grama, bradavičarke i uklije.

Jezero Palić se sastoji od četiri sektora, do uginuća je došlo samo u sektoru četiri. Uginula riba pretežno se nalazila oko istočne i zapadne obale drugog dela četvrtog sektora, a najviše ribe uginulo oko takozvanog Muškog štranda. Obilaskom sektora tri nije uočena uginula riba.

Grad Subotica poseduje uređaj za prečišćavanje otpadnih voda koji ne zadovoljava potebe grada, u toku je proširenje njegovog kapaciteta. Kao posledica dugogodišnjeg ispuštanja nedovoljno perečišćenih otpadnih voda u jezeru dubina vode iznosi oko 1,5 metara, a ostalo je mulj. Poslednje  izmuljavanje je izvršeno 1974. godine.

U poslednjih nekoliko godina u letnjem periodu u više navrata je dolazilo do  uginuća ribe pod uticajem nepovoljnih meteoroloških uslova. Naime, padom atmosferskog pritiska podiže se mulj sa dna jezera i ubrzava njegova razgradnja, čime se smanjuje koncentracija kiseonika u vodi.

Republički hidrometeorološki zavod Srbije uzeo je uzorke vode za analizu, a po zahtevu korisnika Javnog preduzeća Park prirode Palić - Ludaš uzorke je uzeo i Zavod za javno zdravlje iz Subotice. Detaljni uzroci uginuća ribe biće poznati nakon laboratorijske analize.   

Ranije analize voda jezera Palić ukazuju da je opterećena velikom količinom nutrienata (fosfor, azot). Kao posledica velike količine hranjivih materija u jezeru dolazi do intenzivnog razvoja algi i fitoplanktona, pa zatim i velike količine zooplanktona što uzrokuje visoku biološku potrošnju kiseonika.  Navedeni procesi dovode do velikih dnevnih kolebanja rastvorenog kiseonika, pojave amonijaka i sumporovodonika koji su toksični za riblji fond.