Sprovedene mere na realizaciji rešenja naloženih Rafineriji nafte Pančevo

Proizvodnja elementarnog tečnog sumpora u Rafineriji nafte Pančevo obavlja se Claus postupkom na postrojenju S-2450 , kapaciteta proizvodnje sumpora 20000 t/god .

Claus postupak je proces izdvajanja tečnog sumpora iz kiselog gasa koji se zasniva na delimičnom sagorevanju vodoniksulfida. Proces se zasniva na reakciji oksido-redukcije, pri čemu se H2S oksidiše do SO2 , a dobijeni SO2 redukuje do elementarnog sumpora, S . Odnos H2S /vazduh automatski se kontroliše, tako da se protok vazduha održava na nivou dovoljnom da se izvrši potpuna oksidacija svih ugljovodonika prisutnih u ulaznom kiselom gasu i da sagori jedna trećina H2S i SO2 . Otpadni gasovi iz procesa proizvodnje sumpora S-2450 podvrgavaju se dopunskom spaljivanju u katalitičkoj peći, tako da se sadržaj sumporvodonika u otpadnim gasovima iz Claus postrojenja svodi na 10 ppm (13,9 mg/m3) .

Postrojenje je projektovano za kapacitet od 492 do 2068 Nm3/h šarže kiselog gasa, a ako je količina raspoložive šarže kiselog gasa u postrojenju ispod minimalne količine šarže, kiseli gas se upućuje na rafinerijsku kiselu baklju.

Preduzete mere:

U skladu sa rešenjem Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Uprave za zaštitu životne sredine br. 480-353-00015/2006-04 od 21.04.2006. godine, a u cilju sprovođenja tehničko tehnoloških mera na postrojenju Claus, Rafinerija nafte Pančevo je preduzela sledeće mere.

Usled čestih ispada analizatora na postrojenju Claus, količina vazduha se veoma često vodi u ručnom modu vođenja što svakakao vodi smanjenju konverzije vodoniksulfida u sumpor dioksid. Pošto je od strane Održavanja kao najčešći uzrok nepravilnog rada analizatora naznačeno zaprljanje foto ćelija usled kondenzacije sumpornih kapljica i čađi, u obustavi postrojenja od 18. do 29.  maja ove godine, je merenje lokalnog merača temperature dovedeno do komandne sale kako bi se pratila i održavala temperatura ispod temperature kondenzacije tečnog sumpora, što doprinosi puzdanijem radu analizatora kiselog gasa, a čime se obezbeđuje bolje vođenje procesa Claus.

U okviru Claus postrojenja nalazi se Claus incenerator (DC-2453) koji ima funkciju prevođenja neproreagovalog H2S, COS, CS2 i eventualno elementarnog sumpora u SO2 pre ispištanja u atmosferu. Tokom sprovođenja naloženih mera na postrojenju Claus ustanovljeno je od strane stručnih lica u Rafineriji nafte Pančevo da su ventili za obezbeđenje minimalnog protoka vazduha na duvaljkama inceneratora bili skroz otvoreni usled oštećenja impulsnih vodova, nakon čega su oni i osposobljeni. Na takav način obezbeđivaće se dovoljna količina vazduha na Claus inceneratoru i bolja konverzija vodoniksulfida u sumpor dioksid, a u cilju smanjenja emisije H2S.

Obaveza Rafinerije nafte Pančevo je da nakon preduzimanja naloženih  tehničko – tehnoloških mera izvrši merenje emisije štetnih i opasnih materija na postrojenju Claus, preko ovlašćene stručne organizacije, a u skladu sa Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Sl. glasnik RS", br. 30/97). Merenje emisije pokazaće da li su realizovane mere rezultovale smanjenjem emisije štetnih i opasnih materija na navedenom postrojenju.

ENERGANA – KOTAO BF-9602

Energana kao proizvodno postrojenje snabdeva procesna postrojenja potrebnom količinom električne energije, hemijski pripremljene vode i vodene pare različitih parametara. Proces proizvodnje vodene pare vrši se na kotlovima, gde se energija dobijena sagorevanjem goriva predaje hemijski pripremljenoj vodi. Energana raspolaže sa tri kotla, pri čemu su novi kotlovi Energane sledećeg kapaciteta: BF-9601 je 100 t/h i BF-9602 je 121 t/h, pri parametrima 45 bar-a i 4120C. Stari kotao BF-9501 je kapaciteta 50 t/h, pri parametrima 40 bar-a i 4120C. Količina proizvedene pare i režim rada zavise od potreba procesnih i vanprocesnih postrojenja.
Sistem gorionika je prema projektu proizvođača predviđen za rad za sledeće vrste goriva: lož ulje srednje (ili nisko sumporno specijalno gorivo) i loživ gas. Lož ulje srednje šalje se na brenere, za čije je sagorevanje pored vazduha nophono obezbeđenje i pare za atomiziranje čiji parametri su definisani uputstvom proizvođača.

Preduzete mere:

U skladu sa rešenjem Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Uprave za zaštitu životne sredine br. 480-353-00016/2006-04 od 25.04.2006. godine, a u cilju sprovođenja tehničko tehnoloških mera za smanjenje emisije NO2 na kotlu BF-9602  postrojenja Energana, Rafinerija nafte Pančevo je preduzela sledeće mere.

U maju mesecu ove godine obustavljen je rad kotla BF-9602 na Energani, kada su grejne površine kotla očišćene mehaničkim i hemijskim putem. Tada je izvršena i korekcija zadatog odnosa tečnog goriva i vazduha na gorionicima kotla koji su još u garanciji i obavezi isporučioca ("Pillard") da ih podesi prema projektovanim parametrima. Isporučilac je prilikom postavljanja gorionika obezbedio potpuno sagorevanje bez uzimanja u obzir optimalnog viška vazduha, a korekcija zadatog odnosa tečnog goriva i vazduha na gorionicima kotla, urađena od strane stručnih lica Rafinerije nafte Pančevo, trebala bi omogućiti rad kotla u optimalnim uslovima.

Obaveza Rafinerije nafte Pančevo je da nakon preduzimanja naloženih  tehničko – tehnoloških mera izvrši merenje emisije štetnih i opasnih materija na kotlu BF-9602 postrojenja Energana, preko ovlašćene stručne organizacije, a u skladu sa Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Sl. glasnik RS", br. 30/97). Merenje emisije pokazaće da li su sprovedene mere rezultovale smanjenjem emisije  štetnih i opasnih materija na navedenom kotlu postrojenja.

REZERVOARI

Rezervoarski prostor čini 141 rezervoarska jedinica ukupnog kapaciteta 750.000 m3. Rezervoari su sa fiksnim krovom, plivajućim krovom, fiksni čelični sa aluminijumskom membranom, fiksni aluminijumski sa aluminijumskom membranom, u kojima se skladišti sirova nafta, poluproizvodi i komercijalni proizvodi, a sa izuzetkom tečnog naftnog gasa, koji je skladišten u sfernim i horizontalnim cilindričnim rezervoarima.

Oko 23% ukupnog rezervoarskog prostora čine rezervaori koji poseduju izgrađen fiksni krov sa aluminijskom membranom. 15% ukupnog rezervoarskog prostora čine rezervaori za tečni naftni gas (sferni i horizontalni cilindrični). Preostali rezervoarski prostor čine rezervoari sa fiksnim i plivajućim krovom u kojima se skladište specijalni benzini, benzen, toluen, motorni benzini, dizeli, sirova nafta, kao i komponente za namešavanje benzina dizela i lož ulja. Skladištenjem sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda u rezervoarski prostor dolazi do fugitivne emisije, pre svega lakoisparljivih ugljovodonika.

Preduzete mere:

U skladu sa rešenjem Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Uprave za zaštitu životne sredine br. 353-03-259/2/2005-04 od 29.03.2005. godine, a u cilju sprovođenja tehničko tehnoloških mera za smanjenje emisije opasnih i zagađujućih materija sa postrojenja za  skladištenje i manipulaciju naftnih derivata.

Postavljanjem fiksnih krovova i Al plivajućih membrana u 2005. godini završena je sanacija i "rekonstrukcija četrnaest rezervoara. Rekonstruisani su rezervoari za junifinat, gazolin, dizel, "teško krekovani katalitički benzin (TKKB), vajtšpirit (WS), petrolej (PO), toluen, dva rezervoara za benzen, dva rezervoara za bezolovni motorni benzin (BMB), jedan rezervoar za motorni benzin (MB), rezervoar za rafinat i rezervoar za ekstrat BTH u postrojenju Sulfolan. Do sredine juna 2006. godine Rafinerija nafte Pančevo završila je sanaciju i rekonstrukciju još dva rezervoara za bezolovni motorni benzin (BMB) i jednog rezervoara za motorni benzin (MB) u bloku XIII (rezervoari FB 1311, FB 1313, FB 1316 – skladišteni motorni benzini).

Primenom novih tehničkih rešenja - izgradnjom fiksnih krovova sa aluminijskom membranom postiže se smanjenje emisija lako isparljivih ugljovodonika u atmosferu za 95–97%.

Tabelarno je dat prikaz sedamnaest saniranih i rekonstruisanih rezervoara u Rafineriji nafte Pančevo - tabela 1.