Seminar u susret Konferenciji UN o promeni klime u Kopenhagenu

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja organizovalo je seminar „U susret Konferenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime u Kopenhagenu", u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji.

Seminar je otvorio državni sekretar Ivica Radović, dok je Ana Seke iz Grupe za klimatske promene Ministarstva objasnila značaj Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kjoto protokola. Aktivnosti vezane za borbu protiv klimatskih promena spadaju među najznačajnije na globalnom nivou, jer u velikoj meri određuju i direktno utiču na održivi razvoj svih zemlja. Istovremeno, predstojeća Konferencija UN o promeni klime, koja će biti održana od 7. do 18. decembra, ocenjuje se kao ključna za efikasno ostvarivanje ciljeva Okvirne konvencije UN o promeni klime.

- Klimatske promene su tema koja se dotiče svih sektora. Osnovni cilj pregovaračkog procesa jeste obezbeđevanje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) na nivou koji bi sprečio štetne uticaje na klimatski sistem, odnosno smanjivanje brzine zagrevanja atmosfere uzorkovane antropogenim emisijama ovih gasova - rekla je šefica Grupe za klimatske promene Ministarstva Danijela Božanić.

Prema njenim rečima, cilj Konferencije u Kopenhagenu jeste usvajanje novog pravno obavezujućeg dokumenta, za period posle 2012. godine. Ona je naglasila da razvijene zemlje moraju preduzeti obaveze na smanjenju emisija, dok se od zemalja u razvoju očekuje njihovo ograničenje.

- EU ima konkretne predloge, usvojen je paket propisa kojima je odlučeno da će države smanjiti emisije za 20 odsto, a ukoliko i ostale zemlje odluče da smanje emisije, onda i za 30 odsto. Stav unije jeste da treba sprečiti porast srednje temperature više od 2 procenta u odnosu na temperaturu pre industrijske revolucije - navela je Božanić i dodala da zemlje u razvoju treba da smanje emisije od 15 do 30 odsto.  

Ona je ukazala da i zemlje potencijalni kandidati za članstvo u EU, u koje spada i Srbija, treba da preuzmu kovantifikovane obaveze smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Srbija trenutno nema inventar gasova sa efektom staklene bašte, niti program mera akcija, kao ni analizu potrebnih finansijskih sredstava. Prema procenama emisija, one su trenutno približne nivou iz 1990. godine, a prema nacionalnim strateškim dokumentima očekuje se da će one biti značajno veće do 2020. godine.

- Ključno za borbu protiv klimatskih promena jeste uključivanje tog problema u strateška dokumenta, sprovođenje zakonodavnog okvira, obezbeđivanje finansijskih i potreba za tehnologijama, akcije na nivou lokalnih zajednica, podizanje znanja i jačanje kapaciteta - zaključila je Božanić.

U seminaru su učestvovali predstavnici medija, državne uprave i lokalne samouprave.