REPUBLIKA SRBIJA
Program rashladno-servisnog i klimatizacionog sektora
U okviru Nacionalnog plana isključivanja iz upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač za Republiku Srbiju predviđene su aktivnosti u okviru programa rashladno-servisnog i klimatizacionog sektora.
Rashladni sektor je jedan od najznačajnih u pogledu upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Koristi hlorofluorougljenike (u daljem tekstu CFC) kao najšire zastupljena rashladna sredstva, od dvadesetih godina dvadesetog veka, kada su uvedeni na tržište od strane DuPont-a, kao i hlorofluorougljovodonike, uvedene nešto kasnije. Rashladni sektor karakterističan je i po tome što se supstance koje oštećuju ozonski omotač ne koriste isključivo u novim uređajima, već i pri servisiranju rashladnih i klima uređaja - što kao rezultat ima direktno ispuštanje značajnih količina rashladnih supstanci direktno u atmosferu. S obzirom da su ove supstance imale veoma nisku tržišnu cenu i da se smatralo da ne oštećuju životnu sredinu, njihovo ispuštanje bila je uobičajna pojava. Zahvaljujući današnjim saznanjima, takvo ispuštanje više se ne dopušta.
Značajno oslobađanje ovih supstanci sprečilo bi se primenom dobre prakse pri projektovanju, instaliranju, radu i servisiranju rashladnih i klima uređaja, čime bi se zaustavilo namerno i/ili nenamerno ispuštanje rashladnih sredstava u atmosferu i u isto vreme omogućila upotreba rashladne opreme do kraja njenog tehničkog-radnog veka. Primena dobre prakse uključuje: preventivno održavanje i kontrolu rashladnih i klima uređaja uz vođenje evidencije; pravovremenu zamenu dotrajale opreme; delotvorne programe sakupljanja, obnavljanja i obrade rashladnih sredstava; korišćenje alternativnih supstanci koje ne oštećuju ozonski omotač; stručno rukovanje radnim materijama, rashladnim i klima uređajima; odgovarajuću obuku servisera za rad sa rashladnim i klima uređajima.
Sakupljanje rashladnih sredstava (recovery) znači izvlačenje rashladnog sredstva u bilo kom stanju iz uređaja i njegovo skladištenje u rezervoarima (bez predtretmana ili obrade). Sakupljanjem rashladnog sredstva iz uređaja sprečava se njegovo ispuštanje u atmosferu i predstavlja prvi i neophodan korak pre procesa obnavljanja ili obrade.
Obnavljanje rashladnih sredstava (recycling) znači obradu i filtriranje korišćenih rashladnih sredstava, uklanjanjem ulja i vlage iz filtera. Procedura se najčešće izvodi na terenu ili u lokalnom servisu. Obnovljena rashladna sredstva ponovo se mogu koristiti isključivo u istom rashladnom ili klima uređaju iz kog su sakupljena. U posebnim slučajevima, kada je dopušteno, ovako obrađena rashladna sredstva mogu se i prodavati, što se ne preporučuje zbog nesigurnog nivoa čistoće materije.
Obrada rashladnih sredstava (reclaiming) znači obradu i filtriranje korišćenih rashladnih sredstava, uklanjanjem ulja, vlage, kiselina, nekondenzujućih gasova, čestica i raznih nečistoća. Procesom obrade, rashladno sredstvo se obrađuje do nivoa novog sredstva. Po finalizaciji procesa, izdaje se sertifikat sa hemijskom analizom obrađenog rashladnog sredstva. U tehničkom smislu, veoma je mala razlika između obrađenih i novih rashladnih sredstava; jedini izuzetak je dozvoljena koncentracija specifičnih opasnih ili toksičnih komponenti, koje nastaju u proizvodnji ili razgradnji novih fluorovanih ugljovodonika. Rashladno sredstvo ne mora se vraćati u uređaj iz kog je sakupljeno, već se može prodati na tržištu. Obradom se produžava radni vek rashladnog sredstva i smanjuje potražnja za novim. Dobro razvijena infrastruktura obrade rashladnih sredstava podrazumeva postojanje centara za obradu i praćenje rashladnih sredstava, kao i pravilno odlaganje neobrađenih materija koje se ne mogu ponovo upotrebiti.
Pri obradi, problem predstavljaju pomešana rashladna sredstva, do čega dolazi zbog neopreza pri njihovom sakupljanju iz rashladnih uređaja. Mešavina različitih rashladnih sredstava negativno utiče na rad sistema, a njihovo prisutvo moguće je utvrditi samo laboratorijskim testiranjem. Prisustvo više različitih supstanci utvrđuje se i proverom pritiska i temperature zasićenja i zatim upoređuje sa definisanim vrednostima za svaku supstancu. Metoda se može smatrati nepouzdanom zbog netačnosti uređaja za merenje pritiska ili prisustva nekondenzujućih gasova u radnoj materiji. Dodatan uvid u stanje može se dobiti pregledom dokumentacije o prethodnim servisiranjima. Preporuka je da se pri servisiranju vodi evidencija o rashladnom uređaju.