POPs Projekat

IZRADA PLANA ZA IMPLEMENTACIJU STOKHOLMSKE KONVENCIJE O DUGOTRAJNIM
ORGANSKIM ZAGAĐUJUĆIM SUPSTANCAMA

POPs hemikalije ili dugotrajne organske zagađujuće supstance predstavljaju klasu jedinjenja koja je toksična po ljude i živi svet (najugroženiji su fetus i bebe zbog izloženosti preko placente i majčinog mleka), bioakumulativna (akumulacija u živim organizmima direktno iz životne sredine ili kroz lanac ishrane), perzistentna u životnoj sredini (dugotrajne/otporne na hemijsku, fotohemijsku, termičku i biohemijsku razgradnju što omogućava kruženje u životnoj sredini i akumulaciju u zemljištu, stenama i živim organizmima) i može se prenositi na velike daljine (potencijal supstance da se prenosi na razdaljine od stotinu do hiljada kilometara od njenih originalnih izvorišta). Ova svojstava POPs hemikalija čine da one postanu jedna od glavnih tema u oblasti zaštite životne sredine za koje je potrebno globalno rešenje. Ovo globalno rešenje ostvariće se i kroz Stokholmsku konvenciju koja je stupila na snagu 2004. godine.

Osnovni cilj Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (Persistant Organic Pollutants - POPs) je zaštita zdravlja ljudi i životne sredine od POPs hemikalija. Ovom Konvencijom izriču se zabrane ili ograničenja proizvodnje, spoljnotrgovinskog prometa i upotrebe POPs hemikalija ali i smanjenje, odnosno eliminacija emisije ovih hemikalija u životnu sredinu.

POPs hemikalije se mogu podeliti u tri grupe:

pesticidi (aldrin, dieldrin, hlordan, toksafen, mireks, endrin, heptahlor, heksahloro benzen - HCB, hlorodekon, dihloro difenil trihloroetan - DDT, heksabromo bifenil i heksahloro cikloheksan - HCH),
industrijske hemikalije (polihlorovani bifenili - PCBs i heksahloro benzen - HCB) i
nus-proizvodi industrijskih procesa i procesa sagorevanja (heksahloro benzen - HCB, polihlorovani dibenzo-p-dioksini (dioksini) - PCDDs, polihlorovani dibenzo-p-furani (furani) - PCDFs i policiklični aromatični ugljovodonici - (PAHs).

Radi ostvarivanja ciljeva Stokholmske konvencije Republika Srbija dobila je donaciju za projekat "Izrada plana za implementaciju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (POPs)" - POPs projekat. Projekat se realizuje u okviru Ministarstva zaštite životne sredine uz finansijsku pomoć Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) i u saradnji sa Programom Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu (UNEP). Rad na sprovođenju projekta nadgleda Koordinacioni komitet koji čine predstavnici državnih organa u čijoj je nadležnosti upravljanje hemikalijama kao i drugi zainteresovani subjekti.

Do sada su u okviru ovog projekta urađeni Nacionalni profil za upravljanje hemikalijama, preliminarni inventari kojima je utvrđeno gde se nalazi oprema sa PCB, odnosno napušteni pesticidi i njihova ambalaža (otpad) kao i izvori ispuštanja nenamerno proizvedenih POPs hemikalija. Na osnovu ovako identifikovanih problema u toku je priprema akcionih planovi za njihovo rešavanje koji će omogućiti da se otpočne sa izradom Nacionalnog implementacionog plana (NIP).

Svesni činjenice da je važno uključivanje industrije i stanovništva u rešavanje problema POPs hemikalija, preduzimaju se akcije radi podizanja njihove svesti i edukacije. Tako je Ministarstvo zaštite životne sredine prvo pokrenulo pilot projekat za podizanje svesti kod dece kako bi se najmlađi uključili u napore za očuvanje životne sredine.

Izrada Nacionalnog implementacionog plana predstavlja prvi korak u realizaciji svih obaveza koje će naša zemlja preuzeti ratifikacijom Stokholmske konvencije čime će se pristupiti rešavanju problema POPs hemikalija i očuvanju zdravlja ljudi i životne sredine.

Projekat traje do kraja 2009. godine.

Nacionalni implementacioni plan za sprovođenje Stokholmske konvencije (NIP)