четвртак, 12. фебруар 2009.
Штампај | Пошаљи

Животна средина и здравље

  Здравље или пушење?

Ову дилему су решили милиони пушача широм планете Земље не обазирући се на драматична упозорења здравствених организација да је дим цигарете загађивач околине опасан по здравље и живот. Данас у свету живи преко 2,3 милијарде деце и адолесцената. Ако се узме у обзир данашња распрострањеност пушења у овом узрасту у свету која се креће од 30-40%, онда то чини 0,8 милијарди пушача у њиховим двадесетим годинама.

Каква је будућност младих рођених између 1970. и 1990. године ако се задржи ова распрострањеност и навика пушења. У развијеном свету сваки други од пушача ће умрети прерано. У земљама у развоју је тај број нешто мањи, те ће с тога сваки четврти да умре прерано. Све ово чини око 250 милиона препрано умрлих људи на овом свету. Због пушења дувана, просечно ће годишње умирати између десет и петнаест милиона људи, а ако се епидемија пушења прошири експанзивно у земљама у развоју, што се очекује, онда ће то бити и већи број особа.Све ово указује на димензију проблема који стоји пред нама. С тога вам, с друге стране, нудимо најновије чињенице које треба да се искористе у борби против овог здравственог хазарда.

Распрострањеност пушења у нашој средини- По броју пушача налазимо се на трећем месту у Европи. У просеку, годишње се попуши 1.600 тона дувана или преко 2.400 цигарета по становнику. Студије које су код нас спроведене, показују да дуван пуши око 37% од укупне популације, од чега је 53% радно-активно становништво. С друге стране, пушење стагнира или опада у развијеним земљама света. Труднице које су пушачи, нису биле обухваћене последњим истраживањима, већ сачињавају делове других студија и пројеката, а број пасивних пушача се може само крајње произвољно утврдити.

Дугорочне последице пушења манифестују се као "болести везане за пушење" и јављају се у зрелом и старијем животном добу. Веома су распрострањене у нашој средини и чине од 10,5 до 11,1% од укупног броја лечених у болницама. У структури пушачких болести, најчешће су заступљени злоћудни тумори, болести срца и крвних судова.

Заступљеност болести везаних за пушење као узрока смрти такође је веома висока. У свету сваке године ове болести узрокују 3,5 милиона превремених смрти, од чега најмање 500.000 у Европи. Према подацима из 1994. године, у нашој земљи је од болести везаних за пушење умрло 36.550, односно 34,7% од укупно умрлих особа.

Састојци дувана: никотин 2-4%, угљени хидрати 5-20%, беланчевине 4-12%, разне смоле 7-14%, органске киселине 5-15%, етерска уља 0,1-1,5%.

Утицај пушења на људски организам: 1. Никотин- То је алкалоид. Токсична доза овог једињења износи од 0,003 до 0,005 г. Док је летална доза (она која изазива смрт) већ од 0,04 до 0,06 г. Блокира пренос нервних импулса у ганглијским синапсама, делује раздражујуће а потом депресивно. 2. Угљен-моноксид (ЦО) је један од најјачих отрова са великим афинитетом према хемоглобину - формира са њим тзв. оксихемоглобин који блокира снадбевање целог организма кисеоником. Зато се јавља главобоља, вртоглавица, поремећај у дисању и грчење крвних судова. 3. Угљоводоници- они су интересантни због своје хроничне токсичности (накупљају се временом у телу и постају све опаснији за здравље). Изазивају хронични бронхитис код пушача и канцерогени су (доприносе стварању разних врста рака-канцера у организму). 4. Катрани дувана садрже више од 200 компоненти, од којих су многе токсичне. За сада се зна да 60 компоненти могу да изазову туморе. Последња трећина цигарете садржи више катрана, никотина и осталих отрова, више него у прве две трћине заједно. Поред наведених, у цигаретама се још налазе и цијановодонична киселина, амонијак, разни алдехиди, феноли, полонијум.

Здравствени ризици пушача: 1. Болести срца и крвних судова- Данас се зна да је код мушкараца пушача млађих од 45 година, а који пуше најмање десет година, ризик умирања од срчаних болести 7 пута већи. Пушење изазива убрзан рад срца. Оно се више напреже и дневно откуцава непотребно 10.000 пута. Зато се срце пушача више умара и подложније је разним болестима. Дугогодишњи пушачи имају проблема са крвотоком на прстима руку и ногу. Њихови прсти су обично бледи, помало љубичасти и трну, јер долази до сужавања најситнијих крвних судова због пушења. 2. Рак плућа- је болест која се најчешће везује за навику пушења. То је врло тешка болест која се скоро увек завршава смрћу. У плућима долази до појаве чвора који расте и отежава дисање. Плућа су подложнија разним инфекцијама а касније се може јавити и бол. Овај рак се нажалост брзо шири и на друге органе као што су кости и мозак. Око 90% особа које су умрле од рака плућа биле су пушачи. Данас се зна да ако пушач напусти навику пушења благовремено, он има шансу да избегне ризик од оболевања од ове најтеже болести. 3. Хроничне плућне болести- као последица пушења долази до заустављања финих трепљица удисајним путевима и стога нагомилавања слузи која је добра подлога за честе инфекције. Ове учестале инфекције и присуство неких хемијских материја у диму дувана доводе до повременог сужавања дисајних путева односно болести плућа познате као астма. Некада, због отежаног дисања и сужавања дисајних путева долази до прскања плућних мехурића и тако, губљења дисајне површине плућа (ефизем). Особе оболеле од ових болести веома тешко дишу, чује се шиштање приликом дисања и нису у могућности да угасе пламен шибице ни у највећој близини.

Деловање дувана на млад организам: Непосредни утицај пушења на здравље младих испољава се, према др. Холланду, одређеним знацима као што су: кашаљ, смањење дубине дисања, стална појава слузи у бронхијама, чешће прехладе и слично. Када пушење постане навика, оно делује штетно и на кардиоваскуларни систем. Наводи се да пушење подстиче гојазност (узимање претеране количине хране, недовољно кретање, високу вредност масти у крви а нарочито холестерола). Услед тога, пушачи се издвајају у посебну категорију адолесцената код којих је касније фактор ризика од кардиоваскуларних болести знатно већи. У последње време, истичу се симптоми који указују на «неподношљивост» дуванског дима међу младима као што је иритација очију, бол грла, главобоља, јутарње искашљавање и слично. Не сме се занемарити утицај дувана на појаву неспокојства, повишеног притиска, дрхтавице, поремећаја у органима за варење, чира у стомаку и неких социопсихолошких односа појединца према средини.

Алкохол и остале дроге
Дроге нису специфичност нашег века. За њих су знали и праисторијски људи, опојне дроге помињу се у сумерским таблицама, у индијским светим књигама-Ведама, у египатским папирусима, а на територији Кине, вођени су и прави ратови због опијума. Такође, производња алкохолних пића почела је веома рано. Још стари египћени су правили вино, а у Европи Црква га је користила као средство у обреду причешћа. У доба ренесансе алкохол је постао саставни део европске културе. Дуго времена употреба дрога била је органичена на регионе у којима се оне производе, на пимер, хашиш је употребљаван на средњем истоку, кхат у источној Африци и на Арабијском полуострву, опијум у Азији, кокаин у Јужној Амреици.

Данас су алкохол и дроге у широкој употреби. Може се рећи да ако посматрамо земљину површину из авиона, велике су шансе да ћемо на сваком кораку угледати неки вид узгајања дроге: виногради, планатаже кафе и дувана, поља мака, индијске конопље, пејотл кактуса, фабрике лекова које производе анксиолитике, стимулансе, аналгетике и антидепресиве (Едвардс 1971.). Светска здравствена организација извештава да све више људи проба супстанце које изазивају зависност и у све млађем узрасту.

 

Загађење ваздуха и здравље
Данашњи ниво емисије полутаната у атмосферу представља велики проблем за квалитет ваздуха који је неопходан свим живим бићима да би опстала. Поред промене количинских односа гасова у њему, долази и до појаве неких гасова који нормално нису саставни део тог ваздуха, потом честица чађи и прашине различитог порекла. Комбиновањем различитих елемената и једињења у ваздуху се стварају и потпуно нова једињења која као таква могу имати лош ефекат на здравље људи и осталих бића.

Смртоносна болест птица
Смртоносна болест која напада птице могла би да се прошири и у Африку и Европу. Научници страхују да ће за мање од деценије супови у Африци и Европи постати следеће жртве смртоносне болести, која је озбиљно погодила бројне, некада уобичајене врсте на Индијском подконтиненту. Сателитска праћења су открила два белоглава супа како мигрирају на неочекиваним раздаљинама. То значи да су шансе да се мистериозна болест рашири на остале чланове рода Gyps (као што су дугокљуни супови и супови белих леђа, од којих су обе врсте последњих година опустошене), веће него што се мислило. Евроазијски суп Gyps fulvus сеже од Кине до Африке и подсахарске Африке и сада се распростире и у Индији. Др. Андреј Цунингам из Зоолошког друштва из Лондона каже: "Ако се покаже да је болест заразна, онда су шансе за њено ширење и уништавање других врста рода Гyпс веома велике. Регије се преклапају, тако да нема подручја где су врсте заштићене једне од других."

Бицикл- најчистије превозно средство
Према анкети британске станице BBC, која је спроведена поводом 150-годишњице Британског уреда за патенте, најбољим изумом је проглашен бицикл. Са 70% гласова становништва Велике Британије, бицикл је надмоћно победио све остале изуме. Иако се у данашњем свету технологије чини невероватним, победа бицикла, уз добру кампању која је проведена на бициклистичкој телетекст страници ББЦ-а и све већу употребу овог возила у загушљивим градовима, не би требало да звучи као изненађење. Бицикл је у свим својим облицима још увек најпродаваније, најјефтиније и еколошки најчистије превозно средство.

Витамини утичу на карактер
Када неко нагиње агресивном понашању, када је неосетљив и не прихвата никакве обавезе у учењу или у породици, можда узрок лежи у ономе што је као дете јео. Тако барем тврде научници са Универзитета у Калифорнији, који истичу значај правилне исхране и уношења свих потребних витамина током првих година развоја. Они су дошли до закључка да млади људи, који су као деца имали добро избалансирану исхрану, у периоду адолесценције нису показали склоност ка агресији. Да би се ове особине одржале и током пубертета, потребно је наставити такву правилну исхрану у којој ће бити заступљни сви витамини у потребној количини.

У планину по здравље?
Када вам пријатељи саветују да одете у планину "по своје здравље", таква поједностављена квалификација планина није безразложна. Стручњаци тврде да је планински ваздух много чистији и заслужује да се удише пуним плућима. Највећи део отрова и прашине задржава се у низинама и равницама, па се стога на већим надморским висинама може дубоко дисати без страха од тровања бронхија. И ризици од алергија су знатно мањи, јер изазивача алергије-алергена из отрова и прашине, готово и да нема у висинским крајевима, осима алергених супстанци које су уско везане за природни амбијент. Чак су и микроби на висинама врло ретки, јер ниски ступањ влажности не допушта развој вируса и бацила. Присуство шумског покривача на планинама такође доприноси прочишћавању ваздуха, па је тако у шумама број бактерија по кубном матру ваздуха и више стотина пута мањи него у градовима. Према томе: идите што чешће можете у планину, јер тамошњи ваздух заслужује да га удишете пуним плућима.

Глобално загревање и "поленска грозница"
Особе, које пате од алергије на полен, имају додатне разлоге да се забрину због глобалног загревања планете. Истраживања показују да се због глобалног загревања годишња доба помичу, што узрокује ранији почетак и дуже трајање топлог раздобља у години. Уочено је да јесени трају дуже, а пролећа почињу раније, што причињава додатне тешкоће људима који су алергични на полен настао цветањем биљака.

Прва храна - алге
Први пролећни покретач плодности земљишта су алге. Ови микроорганизми се размножавају у земљишту и већ рано с пролећа, ако има довољно влаге, могу да се примете по површини, као танке зелене превлаке. Оне ће врло брзо да угину, а њихова тела, која се веома брзо распадају, послужиће као прва храна вишим биљкама. Од свих органских ђубрива најчешће се користи стајско, чије су вредности велике и познате у исхрани биљака. Треба га употребљавати тек кад добро прегори, добије црну боју и изгуби мирис. Стајњак у воћњаку треба стављати у танком слоју око стабла (у ширини круне) а исто тако око поврћа. Преко ђубрива може да се постави сува слама или трава. Поред стајског, у биолошкој пољопривреди користи се и ђубрење компостом. Лако се припрема, а добро справљен компост може успешније да замени стајњак. Најстарији и најпознатији начин припреме компоста, описао је почетком овог века Енглез Хауард.

Сваки дан јабука
Интересантни су још неки савети:

Три или више пута дневно једите поврће и то тамнозелено, лиснато и жуто поврће.

Здравље или пушење?
Ову дилему су решили милиони пушача широм планете Земље не обазирући се на драматична упозорења здравствених организација да је дим цигарете загађивач околине опасан по здравље и живот. Данас у свету живи преко 2,3 милијарде деце и адолесцената. Ако се узме у обзир данашња распрострањеност пушења у овом узрасту у свету која се креће од 30-40%, онда то чини 0,8 милијарди пушача у њиховим двадесетим годинама.

Каква је будућност младих рођених између 1970. и 1990. године ако се задржи ова распрострањеност и навика пушења. У развијеном свету сваки други од пушача ће умрети прерано. У земљама у развоју је тај број нешто мањи, те ће с тога сваки четврти да умре прерано. Све ово чини око 250 милиона препрано умрлих људи на овом свету. Због пушења дувана, просечно ће годишње умирати између десет и петнаест милиона људи, а ако се епидемија пушења прошири експанзивно у земљама у развоју, што се очекује, онда ће то бити и већи број особа.Све ово указује на димензију проблема који стоји пред нама. С тога вам, с друге стране, нудимо најновије чињенице које треба да се искористе у борби против овог здравственог хазарда.

Распрострањеност пушења у нашој средини- По броју пушача налазимо се на трећем месту у Европи. У просеку, годишње се попуши 1.600 тона дувана или преко 2.400 цигарета по становнику. Студије које су код нас спроведене, показују да дуван пуши око 37% од укупне популације, од чега је 53% радно-активно становништво. С друге стране, пушење стагнира или опада у развијеним земљама света. Труднице које су пушачи, нису биле обухваћене последњим истраживањима, већ сачињавају делове других студија и пројеката, а број пасивних пушача се може само крајње произвољно утврдити.

Дугорочне последице пушења манифестују се као "болести везане за пушење" и јављају се у зрелом и старијем животном добу. Веома су распрострањене у нашој средини и чине од 10,5 до 11,1% од укупног броја лечених у болницама. У структури пушачких болести, најчешће су заступљени злоћудни тумори, болести срца и крвних судова.

Заступљеност болести везаних за пушење као узрока смрти такође је веома висока. У свету сваке године ове болести узрокују 3,5 милиона превремених смрти, од чега најмање 500.000 у Европи. Према подацима из 1994. године, у нашој земљи је од болести везаних за пушење умрло 36.550, односно 34,7% од укупно умрлих особа.

Састојци дувана: никотин 2-4%, угљени хидрати 5-20%, беланчевине 4-12%, разне смоле 7-14%, органске киселине 5-15%, етерска уља 0,1-1,5%.

Утицај пушења на људски организам: 1. Никотин- То је алкалоид. Токсична доза овог једињења износи од 0,003 до 0,005 г. Док је летална доза (она која изазива смрт) већ од 0,04 до 0,06 г. Блокира пренос нервних импулса у ганглијским синапсама, делује раздражујуће а потом депресивно. 2. Угљен-моноксид (ЦО) је један од најјачих отрова са великим афинитетом према хемоглобину - формира са њим тзв. оксихемоглобин који блокира снадбевање целог организма кисеоником. Зато се јавља главобоља, вртоглавица, поремећај у дисању и грчење крвних судова. 3. Угљоводоници- они су интересантни због своје хроничне токсичности (накупљају се временом у телу и постају све опаснији за здравље). Изазивају хронични бронхитис код пушача и канцерогени су (доприносе стварању разних врста рака-канцера у организму). 4. Катрани дувана садрже више од 200 компоненти, од којих су многе токсичне. За сада се зна да 60 компоненти могу да изазову туморе. Последња трећина цигарете садржи више катрана, никотина и осталих отрова, више него у прве две трћине заједно. Поред наведених, у цигаретама се још налазе и цијановодонична киселина, амонијак, разни алдехиди, феноли, полонијум.

Здравствени ризици пушача: 1. Болести срца и крвних судова- Данас се зна да је код мушкараца пушача млађих од 45 година, а који пуше најмање десет година, ризик умирања од срчаних болести 7 пута већи. Пушење изазива убрзан рад срца. Оно се више напреже и дневно откуцава непотребно 10.000 пута. Зато се срце пушача више умара и подложније је разним болестима. Дугогодишњи пушачи имају проблема са крвотоком на прстима руку и ногу. Њихови прсти су обично бледи, помало љубичасти и трну, јер долази до сужавања најситнијих крвних судова због пушења. 2. Рак плућа- је болест која се најчешће везује за навику пушења. То је врло тешка болест која се скоро увек завршава смрћу. У плућима долази до појаве чвора који расте и отежава дисање. Плућа су подложнија разним инфекцијама а касније се може јавити и бол. Овај рак се нажалост брзо шири и на друге органе као што су кости и мозак. Око 90% особа које су умрле од рака плућа биле су пушачи. Данас се зна да ако пушач напусти навику пушења благовремено, он има шансу да избегне ризик од оболевања од ове најтеже болести. 3. Хроничне плућне болести- као последица пушења долази до заустављања финих трепљица удисајним путевима и стога нагомилавања слузи која је добра подлога за честе инфекције. Ове учестале инфекције и присуство неких хемијских материја у диму дувана доводе до повременог сужавања дисајних путева односно болести плућа познате као астма. Некада, због отежаног дисања и сужавања дисајних путева долази до прскања плућних мехурића и тако, губљења дисајне површине плућа (ефизем). Особе оболеле од ових болести веома тешко дишу, чује се шиштање приликом дисања и нису у могућности да угасе пламен шибице ни у највећој близини.

Деловање дувана на млад организам: Непосредни утицај пушења на здравље младих испољава се, према др. Холланду, одређеним знацима као што су: кашаљ, смањење дубине дисања, стална појава слузи у бронхијама, чешће прехладе и слично. Када пушење постане навика, оно делује штетно и на кардиоваскуларни систем. Наводи се да пушење подстиче гојазност (узимање претеране количине хране, недовољно кретање, високу вредност масти у крви а нарочито холестерола). Услед тога, пушачи се издвајају у посебну категорију адолесцената код којих је касније фактор ризика од кардиоваскуларних болести знатно већи. У последње време, истичу се симптоми који указују на «неподношљивост» дуванског дима међу младима као што је иритација очију, бол грла, главобоља, јутарње искашљавање и слично. Не сме се занемарити утицај дувана на појаву неспокојства, повишеног притиска, дрхтавице, поремећаја у органима за варење, чира у стомаку и неких социопсихолошких односа појединца према средини.

Алкохол и остале дроге
Дроге нису специфичност нашег века. За њих су знали и праисторијски људи, опојне дроге помињу се у сумерским таблицама, у индијским светим књигама-Ведама, у египатским папирусима, а на територији Кине, вођени су и прави ратови због опијума. Такође, производња алкохолних пића почела је веома рано. Још стари египћени су правили вино, а у Европи Црква га је користила као средство у обреду причешћа. У доба ренесансе алкохол је постао саставни део европске културе. Дуго времена употреба дрога била је органичена на регионе у којима се оне производе, на пимер, хашиш је употребљаван на средњем истоку, кхат у источној Африци и на Арабијском полуострву, опијум у Азији, кокаин у Јужној Амреици.

Данас су алкохол и дроге у широкој употреби. Може се рећи да ако посматрамо земљину површину из авиона, велике су шансе да ћемо на сваком кораку угледати неки вид узгајања дроге: виногради, планатаже кафе и дувана, поља мака, индијске конопље, пејотл кактуса, фабрике лекова које производе анксиолитике, стимулансе, аналгетике и антидепресиве (Едвардс 1971.). Светска здравствена организација извештава да све више људи проба супстанце које изазивају зависност и у све млађем узрасту.
 


Дефиниције:
Дрога је свака хемијска супстанца која мења начин функционисања организма, понашање, мишљење и осећања. (Цорриган 1985).

Дрога је свака хемијска супстанца која се користи због својих физиолошких или психолошких ефеката (Цоx, Јацобс ет ал. 1983).
Под дрогама, дакле, не подразумевамо само законом забрањене дроге као што су хероин или кокаин, него и алкохол, седативе, раствараче или било коју супстанцу која доводи до промена у понашању и расположењу.

Класификација:
Група експерата Светсе здравствене организације предложила је следећу класификацију зависности од дрога:

Зависност од депресора централног нервног система (CNS) у које спадају:

Зависност од супстанци које делују стимулативно на CNS:

Зависност од средстава халуциногеног дејства:

Зависност типа канабис:

Зависност алкохолно-барбитуратног типа:

Зависност од средстава која се узимају инхалацијом:

Важно је знати да су све дроге опасне по здравље људи и да је њихова употреба дозвољена само у медицинске сврхе, уз строг надзор лекара. У сваком другом случају алкохол и дроге представљају опасност по живот и у највећем броју случајева доводе до смрти.

Начин употребе дрога сам по себи може да доведе до оболевања од неке крвљу преносиве болести попут AIDS-a (СИДЕ). Дрогирана особа или особа под дејством алкохола нема контролу над својим понашањем и не понаша се разумно. Услед тога таква особа не разликује добро понашање од лошег и криминалног, као што не може ни да разликује добре од лоших људи и криминалаца. Највећи број кривичних дела управо изврше особе које су алкохолисане или под дејством неке дроге. У таквом стању, особа је подложна и ризичном понашању које може да доведе до оболевања од неке заразне болести, попут горе наведенеог AIDS-a (СИДЕ) и слично. Алтернатива узимању опојних средстава може да буде бављење спортом, одлазак у природу, дружење, помагање старим и болесним људима и деци. 
 


Загађење ваздуха и здравље
Данашњи ниво емисије полутаната у атмосферу представља велики проблем за квалитет ваздуха који је неопходан свим живим бићима да би опстала. Поред промене количинских односа гасова у њему, долази и до појаве неких гасова који нормално нису саставни део тог ваздуха, потом честица чађи и прашине различитог порекла. Комбиновањем различитих елемената и једињења у ваздуху се стварају и потпуно нова једињења која као таква могу имати лош ефекат на здравље људи и осталих бића.

Смртоносна болест птица
Смртоносна болест која напада птице могла би да се прошири и у Африку и Европу. Научници страхују да ће за мање од деценије супови у Африци и Европи постати следеће жртве смртоносне болести, која је озбиљно погодила бројне, некада уобичајене врсте на Индијском подконтиненту. Сателитска праћења су открила два белоглава супа како мигрирају на неочекиваним раздаљинама. То значи да су шансе да се мистериозна болест рашири на остале чланове рода Gyps (као што су дугокљуни супови и супови белих леђа, од којих су обе врсте последњих година опустошене), веће него што се мислило. Евроазијски суп Gyps fulvus сеже од Кине до Африке и подсахарске Африке и сада се распростире и у Индији. Др. Андреј Цунингам из Зоолошког друштва из Лондона каже: "Ако се покаже да је болест заразна, онда су шансе за њено ширење и уништавање других врста рода Гyпс веома велике. Регије се преклапају, тако да нема подручја где су врсте заштићене једне од других."

Бицикл- најчистије превозно средство
Према анкети британске станице BBC, која је спроведена поводом 150-годишњице Британског уреда за патенте, најбољим изумом је проглашен бицикл. Са 70% гласова становништва Велике Британије, бицикл је надмоћно победио све остале изуме. Иако се у данашњем свету технологије чини невероватним, победа бицикла, уз добру кампању која је проведена на бициклистичкој телетекст страници ББЦ-а и све већу употребу овог возила у загушљивим градовима, не би требало да звучи као изненађење. Бицикл је у свим својим облицима још увек најпродаваније, најјефтиније и еколошки најчистије превозно средство.

Витамини утичу на карактер
Када неко нагиње агресивном понашању, када је неосетљив и не прихвата никакве обавезе у учењу или у породици, можда узрок лежи у ономе што је као дете јео. Тако барем тврде научници са Универзитета у Калифорнији, који истичу значај правилне исхране и уношења свих потребних витамина током првих година развоја. Они су дошли до закључка да млади људи, који су као деца имали добро избалансирану исхрану, у периоду адолесценције нису показали склоност ка агресији. Да би се ове особине одржале и током пубертета, потребно је наставити такву правилну исхрану у којој ће бити заступљни сви витамини у потребној количини.

У планину по здравље?
Када вам пријатељи саветују да одете у планину "по своје здравље", таква поједностављена квалификација планина није безразложна. Стручњаци тврде да је планински ваздух много чистији и заслужује да се удише пуним плућима. Највећи део отрова и прашине задржава се у низинама и равницама, па се стога на већим надморским висинама може дубоко дисати без страха од тровања бронхија. И ризици од алергија су знатно мањи, јер изазивача алергије-алергена из отрова и прашине, готово и да нема у висинским крајевима, осима алергених супстанци које су уско везане за природни амбијент. Чак су и микроби на висинама врло ретки, јер ниски ступањ влажности не допушта развој вируса и бацила. Присуство шумског покривача на планинама такође доприноси прочишћавању ваздуха, па је тако у шумама број бактерија по кубном матру ваздуха и више стотина пута мањи него у градовима. Према томе: идите што чешће можете у планину, јер тамошњи ваздух заслужује да га удишете пуним плућима.

Глобално загревање и "поленска грозница"
Особе, које пате од алергије на полен, имају додатне разлоге да се забрину због глобалног загревања планете. Истраживања показују да се због глобалног загревања годишња доба помичу, што узрокује ранији почетак и дуже трајање топлог раздобља у години. Уочено је да јесени трају дуже, а пролећа почињу раније, што причињава додатне тешкоће људима који су алергични на полен настао цветањем биљака.

Прва храна - алге
Први пролећни покретач плодности земљишта су алге. Ови микроорганизми се размножавају у земљишту и већ рано с пролећа, ако има довољно влаге, могу да се примете по површини, као танке зелене превлаке. Оне ће врло брзо да угину, а њихова тела, која се веома брзо распадају, послужиће као прва храна вишим биљкама. Од свих органских ђубрива најчешће се користи стајско, чије су вредности велике и познате у исхрани биљака. Треба га употребљавати тек кад добро прегори, добије црну боју и изгуби мирис. Стајњак у воћњаку треба стављати у танком слоју око стабла (у ширини круне) а исто тако око поврћа. Преко ђубрива може да се постави сува слама или трава. Поред стајског, у биолошкој пољопривреди користи се и ђубрење компостом. Лако се припрема, а добро справљен компост може успешније да замени стајњак. Најстарији и најпознатији начин припреме компоста, описао је почетком овог века Енглез Хауард.

Сваки дан јабука

Интересантни су још неки савети:

Назад