Зеленом економијом до нових радних места и бољег животног стандарда

Зелена економија и одрживи развој подразумевају велике инвестиције у ту област, што би требало да допринесе отварању нових радних места и бољем животном стандарду грађана, али и рационалнијој употреби природних ресурса, истакао је министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић на Форуму Србија-ЕУ, одржаном у Београду у организацији Владе Србије.

- У протеклих неколико година у домаћој индустрији рециклаже и обновљивих извора енергије отворено је 8.000 радних места. До краја године у зеленој економији ће бити укупно запослено 10.000 људи. Србија би могла да реши економске проблеме са којима је тренутно суочена, великим улагањима у зелену економију, јер има велике потенцијале у тој области - навео је министар Дулић, председавајући на Панелу посвећеном зеленој економији и одрживом развоју у контексту европских интеграција.

Према стручним проценама, само производња биогорива могла би да у Србији замени потребе за око 2,5 милиона тона нафте. Поред тога, Србија располаже и великим потенцијалима енергије ветра, хидроенергије и осталим обновљивим изворима енергије. Зелена економија подразумева улагање у енергетску ефикасност, смањење трошкова производње, уз већу конкуретност и одржив економски раст.

- За успешно спровођење концепта зелене економије неопходно је партнерство приватног и јавног сектора. Србија је остварила значајан напредак у европским интеграцијама и достизању стандарда у области заштите животне средине и одрживог развоја. До краја манадата ове Владе, треба да буде усвојен Закон о комуналним делатностима и Закон о јавно-приватном партнерству - рекао је министар Дулић.

Он је указао да се зелена економија и одржив развој намеће као приоритетна тема на свим међународним скуповима, као и да „нема глобалног форума на коме се не расправља о климатским променама, енергетској кризи и смањењу природних ресурса".

На Панелу посвећеном зеленој економији и одрживом развоју у контексту европских интеграција учествовало је 56 представника државних институција из Србије и региона, као и представници Европске уније, међународних организација, привреде, организација цивилног друштва, академске и стручне јавности.

У контексту активности европских интеграција, уочена је потреба да се у процесу хармонизације националне политике и законодавства размотре и питања која се односе на друштвено-економски развој у контексту зелене економије и одрживости. Наиме, све државе региона, укључујући и Србију, морају да уложе додатне напоре у дефинисање зелених стратегија раста и развоја у складу са стратешким смерницама и одлукама које су донете на нивоу ЕУ, а посебно у развој инфраструктуре потребне за реализацију концепта зелене економије која подразумева повећана улагања у инфратруктуру животне средине и у развој нових знања и вештина ради јачања институционалних и људских капацитета. С тим у вези, очекује се да Србија, као и земље региона буду у могућности да, на првом месту, прихвате и искористе доступне европске и међународне фондове, али и да се дефинишу нови и иновативни механизми финансирања и сарадње. Чињеница је да ће Република Србија у периоду од 2011. до 2013. године добити значајна финансијска средства од Европске уније у укупном износу од око 600 милиона еура, а у дугорочном периоду и значајно већа средства, која се морају искористити управо уважавајући наведене приоритете и циљеве.

Током панела, учесници су препознали кључне одредбе које треба да допринесу развоју зеленој економији и одрживости у контексту европских интеграција:

• Панел је обезбедио допринос размени ставова, идеја и визија, како на политичком, тако и на стручном и пословном плану, по питању спровођења концепта зелене економије и одрживог раста и развоја у контексту што успешнијег праћења европских и светских токова у датим областима.
• Уочен је значајан помак на пољу развоја националних политика које су у складу са концептом одрживог развоја, одрживе производње и потрошње и зелене економије, што се огледа у реформама законодавства, стратешким смерницама и економским инструментима. Међутим, постоји потреба за унапређењем стања не само „озелењавањем" постојеће економске праксе, већ и уз развој конкретних смерница, инструмената и практичних политика, у партнерству јавног и приватног сектора.
• Закључено је да зелена економија треба да буде базирана на адекватном вредновању природног капитала и праћена изменама фискалне политике уз увођење иновативних стручно-политичких и технолошких мера.
• У контексту европских интеграција целокупног региона, веома је важно обезбедити адекватне услове финансирања програма, пројеката и активности који доприносе друштвено-одговорном, одрживом и зеленом расту, почевши од инфраструктурних инвестиција до развоја капацитета, како на локалном тако и на националном нивоу. За регион, од пресудног значаја су фондови Европске уније. Потребно је обезбедити приступ међународним финансијским институцијама и унапредити постојеће билатералне и мултилатералне механизме финансирања, сходно потребама и приоритетима у контексту европских интеграција држава региона. Потребно је даље јачање капацитета на централном и локалном нивоу, за приступ и управљање фондовима, посебно у контексту ЕУ интеграција.
• Зелени раст и одрживост у кључним економским секторима, од енергетике до управљања отпадом и пољопривреде, остварују се уз изградњу партнерстава државног сектора са приватним сектором, локалним самоуправама, организацијама цивилног друштва, научним институцијама, међународним и регионланим организацијама итд. С тим у вези, потребно је и улагање додатних напора у креирање нових такозваних „зелених" радних места и „зелених" знања и вештина.
• У складу са принципима економије засноване на знању, постоји потреба за прилагођавањем и развојем образовних система и подизањем свести о одрживом развоју, зеленој економији у контексту прилагођавања захтевима и потребама тржишта.
• Уважавајући националне контексте развоја, постоји јасна потреба за даљим развојем регионалних и међународних механизама и модалитета сарадње у правцу усаглашавања са европским путем ка зеленој економији и одрживом привредном расту.
• Учесници панела потврдили су подршку концепту одрживог развоја и зеленој економији у контексту предстојећег Светског самита о одрживом развоју (Рио + 20) који ће се одржати у Рио де Женеиру, 2012. године. Такође, учесници су изразили јасну посвећеност европским интеграцијама и у контексту активности које Европска унија реализује по питању имплементације концепта зеленог економског развоја.

Резиме дискусије на Панелу о одрживом развоју и зеленој економији

Улагања државе у зелену економију су кључна, и то посебно уз коришћење фондова ЕУ и кредитних линија европских банака (Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој и остале).

Посебно је значајно улагање у коришћење обновљивих извора енергије, те тако на пример на нивоу локалних самоуправа, према искуствима из општине Параћин, троши  око 40 милиона евра на стандардну јавну расвету, док би уз коришћење обновљивих извора енергије само по овом питању могло да се уштеди до 10 милиона евра.

Нови законодавни оквир у Србији који је усаглашен са законодавством ЕУ, омогућио је локалним самоуправама да улажу у изградњу инфраструктуре животне средине, али је неопходно јачање капацитета за коришћење фондова ЕУ у тој области.

Улагања у енергетску ефикасност директно доприносе остаривању зелене економије јер, сходно искуствима Републике Хрватске, доносе уштеде у области грађевинске индустрије и зградарства која иначе конзумира око 40 одсто укупно произведене нергије у овој држави.

Улагања у одрживе видове саобраћаја, као што је развој железнице и пратеће инфраструктуре, износе око 500 милиона евра на годишњем нивоу само у Републици  Хрватској, али на дуже стазе доносе корист у виду смањења емисија штетних гасова и сузбијању климатских промена.

Пример успешног пословања у Србији, али и у читавом региону, представља компанија „Victoria Group" која је од 2005. године уложила значајна средства у развој технологија и изградњу постројења за производњу биогорива из пољопривредног отпада, што чини око 3 милиона евра улагања у заштиту животне средине на годишњем нивоу, само од стране овог предузећа. Такође, на пословима сакупљања жетвених остатака могуће је ангажовати чак и до 10.000 радника што представља значајан допринос креирању нових такозваних Зелених радних места.

Потребно је обезбедити адекватну примену прописа у области заштите животне средине за све привредне субјекте на тржиштима земаља региона, укључујући и Републику Србију, посебно када су у питању вредновања инвестиционих улагања у производњу енергије из обновљивих извора. Тако ће се обезбедити једнаки тржишни услови за све.

Инфраструктурни пројекти представљају кључни корак у реализацији концепта зелене економије јер је њихова реализација предуслов за имплементацију тзв. „тешких инвестиционих директива ЕУ у области индустријског загађења, управљљања отпадом и отпадним водама.  За ове потребе је планиран највећи део трошкова апроксимације у области животне средине, како до приступања ЕУ, тако и након приступања.

Укупни трошкови приступања ЕУ за Републику Србију, као и Републику Хрватску,  износе око 10 до 15 милијарди евра. При томе, треба имати у виду да је највећи део (око 85 одсто) ових средстава могуће покрити из претприступних вондова ЕУ, што потврђују посебно искуства Хрватске која је недавно затворила сва преговарачка поглавља за чланство у ЕУ.  С тим у вези, Црна Гора се такође одрекла око 7 до 8 милиона евра прихода од еколошких такси које планира да надокнади управо коришћењем претприступних и других фондова и зајмова.

На плану приступања ЕУ, највећи помак учињен је у сектору животне средине и остваривања политике одрживог развоја, што представља важан предуслов за примену концепта зеленог раста у контексту предстојећег Самита о одрживом развоју (Рио + 20) 2012. године.