Заштићена природна добра
Шта се сматра заштићеним природним добром?
Заштићено природно добро је очувани део природе посебних природних вредности и одлика, због којих има трајни еколошки, научни, културни, образовни, здравствено-рекреативни, туристички и други значај, због чега као добро од општег интереса ужива посебну заштиту. Природно добро може да буде једносложно или вишесложно, односно може да буде појединачна вредност неког садржаја (гео или биодиверзитетског) или скуп вредности које се категоришу на основу посебних критеријума утврђених системским законом. До сада је заштићено: 418 природних добара, односно, 5 националних паркова; 19 паркова природе; 9 предела изузетних одлика и лепоте; 71 резерват природе; 322 споменика природе и 45 природних добара са историјским и културним карактеристикама. Такође, по различитим основама, стављено је под заштиту и: 215 биљних и 427 животињских врста.
Које су категорије заштићених природних добара?
Свако заштићено природно добро има своју категорију према Закону о заштити животне средине (1993.г.), а у складу са категоријама које прописује Међународна унија за заштиту природе ( IUCN ). Према постојећем Закону, у Србији су утврђене категорије заштићених природних добара: национални парк, парк природе, предео изузетних одлика, резерват природе, специјални резерват природе, споменик природе и природна реткост. Свака категорија има у Закону своју дефиницију. (више информација: Завод за заштиту природе Србије). Природно добро добија одговарајућу категорију приликом проглашења за заштићено природно добро. Међутим, временом под природним и антропогеним утицајима оно мења свој првобитни изглед унапређујући га или деградирајући. Због тога се приступа ревизији и валоризацији природног добра како би се утврдило стање, одредиле мере, услови и режим заштите за даље очување и развој основних вредности, односно успоставила активна заштита и потврдила или одредила нова категорија природног добра с обзиром на значај које оно има за Републику. У Србији постоји пет националних паркова. Први национални парк у Србији је формиран далеке 1960. године и то је НП "Фрушка Гора". Након тога су проглашени НП "Ђердап" (1974), НП "Тара" (1981), НП "Копаоник" (1981) и НП "Шар планина" (1986). Сви паркови су данас јавна предузећа и чланице су "Еуро-парк федерације" и " IUCN"-а. (преузето из Енциклопедије животне средине и одрживог развоја, И.П "Ецолибри", Београд 2003.)
Национални парк
Национални парк је предео, који се, по специфичним особинама и очуваности, издваја од других предела. Он може да обухвата речне долине, планинске гребене, језера, крашке облике, водопаде, људска насеља, пољопривредне површине и друго. Велика вредност националног парка је у томе што обухвата веома мало нарушене водене, шумске и травне екосистеме, са разноврсним биљним и животињским светом. Први национални парк је проглашен још 1872. године у Америци. То је национални парк "Yellowstone" (линк: www.firstgov.gov). У Европи је први национални парк проглашен 1909. године у Шведској. На подручју Србије постоји пет националних паркова. У Србији их има пет ("Ђердап", "Тара", "Копаоник", "Фрушка Гора", "Шар Планина"). Национални парк "Ђердап" је највећи у Србији, али и Европи. Најстарији национални парк је "Фрушка Гора", проглашен још 1960. године.
Национални парк "Ђердап" је једини међудржавни национални парк у Србији (између Румуније и Србије). Простире се дужином од преко 100 км и дуж десне обале Дунава од Голупца до места Караташ, код Кладова. Обухвата појас шумовитих брда североисточне Србије ширине од 28 км уз сам Дунав.
Национални паркови у Европи
Први национални парк у Европи основан је 1909. године у Шведској, а Швајцарска је била друга земља по реду која је основала свој национални парк. То је било 1914. године. Потом су и друге европске земље следиле тај пример, и то редом Шпанија, Италија, некадашња Чехословачка и Пољска. До почетка Првог светског рата 12 европских земаља имало је своје националне паркове чији је укупан број био 31. У периоду од 1950. до 1989. године основано је још 160 нових националних паркова у Европи, у скоро свим земљама. Укидањем комунистичких режима у земљама Централне и Источне Европе долази до наглог повећања броја националних паркова. Тако је у периоду од 1990. до 1997. године формирано толико националних паркова колико у претходних двадесет година. Тако је Русија добила 15 нових паркова. Пољска и Румунија по 7, Албанија 3, Чешка и Мађарска по 2 итд. Подаци Светске комисије за заштићена подручја (WЦПА) и Еуропарк федерације из 1997. године казују да на територији Европе постоји укупно 300 националних паркова са укупном површином која износи 1,6% од укупне територије континента. Распоређено по државама то изгледа овако: Финска 32, Шведска 25, Русија 23, Пољска 22, Италија 20, док се на дну табеле са подацима налазе Латвија, Португал, Словенија и још неке земље са по 1 националним парком.
Савремени стандарди за националне паркове
Према дефиницији заштићених природних подручја, која је усвојена на Четвртом светском конгерсу националних пакова и заштићених подручја (Венецуела, 1992. г.), национални паркови пружају следеће могућности за:
- научна истраживања
- заштиту дивљине
- заштиту врста и генетичке разноврсности
- заштиту специфичних природних и културних вредности
- туризам и рекреацију
- одрживо коришћење ресурса из природе
- подржавање културних и традиционалних вредности
С тога, са правом се може рећи да се у данашњем времену ступањ развијености једног људског друштва, једне државе, мери и њиховим односом према природи. Тежња света у целини јесте да се формирају међудржавни национални паркови, који имају статус Резервата биосфере и о којима се, заједничким снагама, брину две или више држава. Такве примере сарадње на заштити природе и културе налазимо широм Европе, између Немачке и Луксембурга, Француске и Шпаније, Румуније и Бугарске, а надамо се у скорије време и да ће један такав резерват биосфере заживети и између Србије и Румуније, на Дунаву, под називом "Златна врата Дунава".
Две изузетно важне организације које се баве заштитом природе на светском нивоу су:
- Међународна унија за конзервацију природе (IUCN- "International Union for Conservation of Nature" www.iucn.org). Ова институција је основана још 1948. године. Организација је преко својих комисија за националне паркове и заштићена подручја још 1978. године дала међународно признату скалу од 10 категорија заштишених природних добара.
- EUROPARC федерација www.europarc.org, као Међународна комисија за националне паркове са седиштем у месту Графенау у Немачкој.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА