Вредност нелегалних објеката процењена на 10 милијарди евра

Вредност нелегалне градње у Србији, а која не може да се стави у промет, процењена је на 10 милијарди евра, истакао је министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић на представљању Измена и допуна Закона о планирању и изградњи. Он је позвао све градове и општине да што пре започну процес легализације по измењеном Закону о планирању и изградњи, како би се омогућило да се та имовина стави у промет.

- Од тренутка када се адекватне одлуке донесу на скупштинама општина и градова, легализација по новом Закону може да почне. Очекујем да ће то бити учињено током маја и да већ од јуна можемо да имамо велики налет завршетка легализације, која ће трајати годинама. Неколико пута смо се састајали због решавања тог проблема, а Министарство је експресно донело Правилник о условима и начину легализације. Доказ да је тема изузетно значајна, јесте и то што је свих 168 општина у Србији послало своје представнике на данашњи скуп. Успех легализације ће зависити од координације и сарадње свих нас - навео је министар Дулић.

Он је указао да ће тачан број нелегалних објеката у Србији бити познат тек након завршетка легализације, али да је локалним самоуправама до сада пријављено скоро 700.000 објеката за легализацију, као и да је са објектима у власништву државе тај број много већи.

- У овом тренутку не постоје драстичне препреке да се легализација заврши. Успех легализације ће највише зависити од добре сарадње и координације државе и локалних власти. Сви заједно морамо препознати интерес у томе да се ти објекти ставе у легалне токове, да спречимо да се у Србији поново појави бесправна градња у том обиму и да локалне самоуправе остваре добити кроз легализацију - рекао је министар Дулић и као циљ навео да се у свим општинама могу добити све неопходне информације и документи на једном шалтеру.

Према његовим речима, тек када се створе претпоставке да се грађевинске и локацијске дозволе добију на једном месту, у реалним роковима, неће више бити бесправне градње у Србији. Такође, као идеалан модел по ком би легализација успела, навео је онај у којем би општина потписала уговор о легализацији са грађанима, они иницијално платили одређени минимални износ и сачекали да их општина позове када поступак легаизације одмакне. Као један од успешних модела легализације, министар Дулић је навео општину Параћин.         

- У поступку легализације суочили смо се са два проблема, први су иницијални трошкови неопходни за прикупљање документације, а други је несналажење грађана у компликованим процедурама. Да бисмо решили те проблеме, омогућили смо грађанима да овласте општину, односно да потпишу уговор да она обавља послове у поступку легализације за њих. Општине и градови нису у обавези да користе овај модел. Његове предности су што је јефтинији за све грађане, а за најсиромашније и до 99 одсто. Приступачнији је, са могућностима отплате накнада за уређење грађевинског земљишта на више рата, смањени су трошкови пружања услуга пројектовања и геодетског обележавања, штеди време грађанима, а укњижени објекат може да буде у промету и могао да се надзиђује - указао је председник општине Параћин Саша Пауновић.        

Градоначелних Ниша Милош Симоновић је навео три ствари које треба да се ураде за уређење земље у наредном периоду: катастар непокретности, планска документа и легализација, за коју је оценио да зависи од воље локалних самоуправа да би се завршила у наредних годину дана.  

- Легализација је јако важно питање за град Нови Сад, где је за легализацију поднето 37.549 захтева. Да бисмо омогућили да она успе, окупили смо све институције и смањили таксе од 20 до 70 одсто. До сада смо обрадили 10 одсто захтева и у буџет се на тај начин слило 317 милиона динара. Од тих средстава смо, између осталог, урадили 79 километара путева и комплетне пројекте канализације - објаснио је градоначелник Новог Сада Игор Павличић.

Министар Дулић је најавио да ће веома брзо бити донет нови закон који ће решити проблеме свих оних који су добили стамбене објекте, на основу Закона о одржавању стамбених зграда из 1995. Године, а који је Уставни суд недавно ставио ван снаге.

- Велики број стамбених објеката и станова настао је тако што су грађани тражили сагласност 51 одсто станара за одређене просторије, док одлука Уставног суда која је ступила на снагу 20. априла, ретроактивно предвиђа сагласност 100 одсто станара. То ће представљати проблем у процесу легализације за све оне који су адаптирали заједничке просторије или надзидали зграду. Разматрамо доношење новог закона о одржавању зграда, како би се регулисало надзиђивање и адаптација заједничких просторија у зградама, у складу са Уставом - рекао је министар Дулић и додао да постоји десетине хиљада станова урађених на тај начин.

Министар Дулић је позвао представнике свих 168 општина да се укључе у акцију Великог спремања Србије 4. јуна.