Смањен број прекршаја из области заштите животне средине

Број прекршаја из области заштите животне средине, смањен је од 2009. до 2011. године. Највећи број прекршаја у току године спада у област рибарства, шумарства и заштите вода, показали су прелиминарни резултати две студије о кривичним делима и прекршајима из области заштите животне средине.

Министарство животне средине, рударства и просторног планирања и Удружење судија прекршајних судова, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, организовали су  завршни семинар „Подршка примени закона из области заштите животне средине". Обуке судија прекршајних судова, тужилаца и инспектора за заштиту животне средине се организују већ три године, а последња је била посвећена бољем спровођењу закона из области животне средине.

- Трогодишње обуке судија, тужилаца и инспектора на тему прекршаја и примене закона области заштите животне средине, је било драгоцено да се омогући брже решавање поступака. Уз подршку Мисије ОЕБС у Србији и Удружења судија прекршајних судова, направили смо квалитетан програм, а резултати ће се тек видети. Надамо се да ће се слични програми наставити и у будућности - рекла је помоћница министра животне средине, рударства и просторног планирања Љиљана Станојевић.

Према речима саветнице на програму заштите животне средине у Мисији ОЕБС у Србији Оливере Зуровац-Кузман, управљање природним ресурсима је један од кључних узрока конфликата у свету, а чвреста веза између животне средине, људских права и безбедности је једно од постулата рада Мисије. Мисија ОЕБС је пружила подршку изради програма обуке који је заснован на побољшању примене Архуске конвенције, Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, Закона о управљању отпадом у прекограничном контексту, Закона о амабалажи и амбалажном отпаду и недозвољеним активностима у заштићеним подручјима.

Тумачећи прелиминарне резултате истраживања, начелница Одељења за заштиту вода од загађења Весна Митровић је објаснила да се највећи број прекршаја из области рибарства односи на физичка лица затечена без дозволе за риболов, или риболов у време мреста.

- Казне се крећу од 25.000 до 50.000 динара за физичка лица, а предвиђена је и заштитна мера одузимања алата, што се показало ефикасно - закључила је начелница Митровић.