Семинар у сусрет Конференцији УН о промени климе у Копенхагену

Министарство животне средине и просторног планирања организовало је семинар „У сусрет Конференцији Уједињених нација о промени климе у Копенхагену", у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији.

Семинар је отворио државни секретар Ивица Радовић, док је Ана Секе из Групе за климатске промене Министарства објаснила значај Оквирне конвенције УН о промени климе и Кјото протокола. Активности везане за борбу против климатских промена спадају међу најзначајније на глобалном нивоу, јер у великој мери одређују и директно утичу на одрживи развој свих земља. Истовремено, предстојећа Конференција УН о промени климе, која ће бити одржана од 7. до 18. децембра, оцењује се као кључна за ефикасно остваривање циљева Оквирне конвенције УН о промени климе.

- Климатске промене су тема која се дотиче свих сектора. Основни циљ преговарачког процеса јесте обезбеђевање стабилизације атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште (GHG) на нивоу који би спречио штетне утицаје на климатски систем, односно смањивање брзине загревања атмосфере узорковане антропогеним емисијама ових гасова - рекла је шефица Групе за климатске промене Министарства Данијела Божанић.

Према њеним речима, циљ Конференције у Копенхагену јесте усвајање новог правно обавезујућег документа, за период после 2012. године. Она је нагласила да развијене земље морају предузети обавезе на смањењу емисија, док се од земаља у развоју очекује њихово ограничење.

- ЕУ има конкретне предлоге, усвојен је пакет прописа којима је одлучено да ће државе смањити емисије за 20 одсто, а уколико и остале земље одлуче да смање емисије, онда и за 30 одсто. Став уније јесте да треба спречити пораст средње температуре више од 2 процента у односу на температуру пре индустријске револуције - навела је Божанић и додала да земље у развоју треба да смање емисије од 15 до 30 одсто.  

Она је указала да и земље потенцијални кандидати за чланство у ЕУ, у које спада и Србија, треба да преузму ковантификоване обавезе смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште. Србија тренутно нема инвентар гасова са ефектом стаклене баште, нити програм мера акција, као ни анализу потребних финансијских средстава. Према проценама емисија, оне су тренутно приближне нивоу из 1990. године, а према националним стратешким документима очекује се да ће оне бити значајно веће до 2020. године.

- Кључно за борбу против климатских промена јесте укључивање тог проблема у стратешка документа, спровођење законодавног оквира, обезбеђивање финансијских и потреба за технологијама, акције на нивоу локалних заједница, подизање знања и јачање капацитета - закључила је Божанић.

У семинару су учествовали представници медија, државне управе и локалне самоуправе.