Штампај | Пошаљи

Могућности развоја одрживог туризма у Србији

Имајући у виду обавезе наше земље утврђене потписивањем Рио докумената - Агенда 21, (Рио де Жанеиро 1992.г.), План за имплементацију, Тачка 41.-Самит Рио+10, (Јоханесбург, Јужна Африка 2002.г.) као и Предлог закона о систему заштите животне средине Србије ( I Основне одредбе, Члан 3. Одрживо управљање природним вредностима и заштита животне средине остварују се:

доношењем и спровођењем одлука којима се обезбеђује уравнотеженост између заштите животне средине и економског развоја кроз интеграцију заштите животне средине у све секторске политике;
планирањем и одрживим коришћењем природних ресурса, добара и енергије;)

као и Стратегију привредног развоја Србије до 2010. године Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије

(где се наводи: « Савремени развој туризма се, пре свега темељи на изворном квалитету простора и ресурса. Из тих разлога, а нарочито због обезбеђења основе сопственог и дугорочно одрживог развоја, туристичка привреда мора имати као прироритетан задатак заштиту, унапређење и рационално коришћење простора и ресурса.»)

као и улогу државе коју има у домену инфраструктуре, финансирања, комуникација итд. затим, евидентан пораст тржишта туризма, чија је понуда окренута ка дестинацијама у очуваној природи, јасно је да су се стекли политички, економски и институционални услови за имплементацију одрживог развоја у домену туризма.

Карактеристике територије Србије, тј. њене природне и створене вредности, веома су добар модел за савремени концепт одрживог туризма. Србија поседује традиционалне програме бањског, планинског, сеоског туризма, мада још увек робује стереотипу "потпуног статичког одмора". Међутим, својом разноврсношћу потенцијала, Србија може у потпуности испунити савремене захтеве активног туризма и може се представити кроз "1000 туристичких програма за 1000 туристичких дестинација" у складу са одрживим развојем и очувањем еколошки заштићених простора.

Одрживи туризам укључује активности које имају незнатан негативан утицај на животну среидну. Нажалост, у Србији је евидентан недостатак одговарајуће инфраструктуре, која би подржала развој одрживог туризма. Такође недостаје ефикасно и адекватно планирање управљања отпадом у туристичким местима, у функцији што мањег негативног утицаја туристичких активности на животну средину. Посебан акценаат потребно је ставити на "развој еколошки пријатељских" технологија.

Глобална платформа за промене постављена је кроз документа као што су Глобални кодекс етике у туризму Светске туристичке организације, Декларација о еко-туризму из Квебека, Препоруке за развој одрживог туризма у осетљивим подручјима Директиве за очување биодиверзитета. Они указују на нову парадигму развоја туризма: делатности која је у свом планирању мултисекторска, максимизира локално благостање, доприноси одрживом управљању у домену животне средине и омогућава културну размену и доводи до неопходног дијалога на свим нивоима.

У политици развоја туризма као незаобилазног и значајног сектора, Србија мора направити снажан и квалитетан заокрет према новом приступу усклађивања туристичког развоја који минимално угрожава животну средину.

Дефинисање развоја одрживог туризма представља добру основу за унапређење међусекторске сарадње у свим доменим и на свим нивоима, уз скретање пажње на вредности које класични туризам није валоризовао на прави начин (заштићена подручја, куллтурна баштина итд.)