Министар Оливер Дулић учествовао у раду Генералне скупштине УН у Њујорку
Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић учествовао је у раду Генералне скупштине Уједињених нација и Панелу о климатским променама у Њујорку, током четвородневне посете том граду као председавајући Управног савета Програма Уједињених нација за животну средину - УНЕП.
Према његовим речима, учесници су се сагласили да би крајем године у Копенхагену требало донети документ који би наследио постојећи Кјото протокол, а којим би се регулисало смањење загађујућих материја које негативно утичу на климатске промене. Он је истакао да је скуп којим је председавао генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун и присуствовали сви најзначајнији светски лидери, међу њима и председник Србије Борис Тадић, обележила забринутост, али и обећање развијених земаља да ће дати свој допринос решавању проблема климатских промена.
- Амерички председник Барак Обама први пут је отворено рекао да Америка хоће да буде лидер света у решавању проблема климатских промена и да предводи групу земаља које су спремне да кроз трансфер технологије и финансирања у обновљиве изворе енергије покрену инвестициони циклус - рекао је министар Дулић.
Он је објаснио да би се на тај начин емисије гасова са ефектом стаклене баште смањиле и да би глобално загревање било заустављено на постојећем нивоу, који је већ забрињавајући.
- Генерални секретар УН Бан Ки Мун успео је да постигне консензус о томе да је проблем климатских промена захватио цео свет - указао је министар Дулић.
Председник Републике Србије Борис Тадић заложио се за нови споразум о климатским променама у говору на округлом столу о климатским променама.
- Потребан нам је нови климатски споразум у 2009. години са јасно дефинисаним дугорочним и средњорочним циљевима и задацима који ће обезбедити континуитет након 2012. године на путу ка чистијој, зеленијој и одрживој глобалној економији - нагласио је председник Тадић.
Тај споразум би, према његовим речима, требало да предвиди ограничење раста емисије штетних материја у свим земљама у развоју. Он је рекао да би све активности у том правцу у земљама у развоју морале да имају у виду њихове потребе за достизање одрживог економског раста и за искорењивање сиромаштва.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА