Екотуризам
Дефиниција
Екотуризам се сматра тржиштем у интензивном порасту у оквиру туризма као привредне гране. Према подацима Светске труистичке организације уз годишњи раст од 5% у светским размерама , што представља 6% светског бруто производа, као и 11,4% потреошње, екотуристичко тржиште заслужује посебну пажњу.
Многи стручњаци били су позвани да објасне и оправдају неопходност успостављања политике развоја екотуризма. Они првенствено долазе из домена географског информационог система ( GIS ), заштите природе, океаногафије, управљања заштићеним подручјима, екологије, историје, археологије итд. Често се под екотуризмом подразумева подкатегорија оадрживог туризма или сегмент већег туристичког тржишта усмереног на дестинације у приоди. Укључује интерпретацију/учење, пословање мањег обима, наглашава локално власништво, односи се нарочито на ррурално становништво.
Термин екотуризам формулисао је Héctor Ceballos-Lascurén , мексички архитекта, еколог и међународни консултант за екотуризам. Тренутно је генерални директор Програма за међународни консалтинг у екотуризму ( PICE- Program of International Consultancy on Ecotourism ) са седиштем у Мексико ситију. Такође је и у IUCN-u (The World Conservation Union ) специјални саветник за екотуризам, као и у екотуристичком друштву и Светској туристичкој организацији. Његову дефиницију екотуризма званично је усвојио IUCN на I светском конгресу одржаном у Монтреалу 1996.г. ( Resolution CGS 1.67 «Ecotourism and Protected Area Conservation »):
ЕКОТУРИЗАМ је еколошки одговорно путовање и посета у релативно очувана подручја, ради уживања у природи (и пратећим културним одликама - како из прошлости, тако и садашњости) уз унапређење заштите природе, мали негативни утицај посетилаца и користан активан утицај на локално становништво.
Разлика у односу на путовања у природу
Екотуризам у светским размерама врло брзо постаје најпопуларнији вид одмора.
Док туризам усмерен на дестинације у природи у суштини представља јендоставно путовање у подручја са лепом природом, екотуризам остварује корист за локално становништво у еколошком, културном и економском смислу. Нпр. туриста који иде у природу може да посматра птице. Али екотуриста посматра птице са локалним водичем, одседа у локалном смештајном капацитету ( ecolodge ) и даје допринос локалној привреди.
« Visitor management » (Управљање посетиоцима)
Управљање посетиоцима у аштићеним подручјима у свету развило се током 19. и 20. века. Најстарији национални и други паркови у Европи коришћени су искључиво за привилеговане друштвене класе. Остали «обичан» свет постепено је освајао приступ, али само под строгом контролом надлежних.
Током 20. века повећање употребе јефтине енергије водило је ка просперитету друштва и већем индивидуалном путовању, па према томе и пореасту посета заштићеним природним добрима. Пораст броја посета заштићеним подручјима и јачање еколошког концепта о важности здраве животне средине, стимулисало је надлежне у државама широм света да преузму одговорност о масовној експанзији система заштићених добара. Важност такозваног носећег капацитета као оквира за прво управљање посетиоцима у парку. Пошто заштићена подручја имају вишеструку улогу за људско друштво: еколошку, социјалну, економску, културну, концепт носећег капацитета био је ограничен једноставним питањем: «Колико је исувише?»
Термин управљање посетиоцима мора се третирати стратешки, јер је веома важан у домену управљања заштићеним подручјима, уз врло брз раст броја посетилаца.
За заштићено подручје важно је да се прецизно зна:
КОЈУ ПОРУКУ ТРЕБА ПРЕНЕТИ
- ДЕФИНИСАТИ ЦИЉНУ ГРУПУ ЗА КОМУНИКАЦИЈУ
- МЕСТО ГДЕ ЋЕ СЕ КОМУНИКАЦИЈА ОДВИЈАТИ ( «Visitor centers» - Информациони центри).
Управљање посетиоцима води ка повећаном учешћу туриста као и подизању њихове свести у вези заштите природних и културних обележја подручја у ком бораве.
Посебна пажња мора се посветити посетиоцима
- ПРЕ НЕГО ШТО ДОЂУ у заштићено подручје
- ТОКОМ БОРАВКА
- ПО НАПУШТАЊУ заштићеног подручја.
Неопходно је обезбедити:
- Погодности за добро туристичко информисање, обучено особље
- Добру интерпретацију примењену кроз одговарајуће знаке
- Добро конструисане стазе
- Развијену сарадњу са локалном заједницом, NVO
Екодестинација
Савремени туриста трага за искуствима који му пружају осећај блискости са природним вредностима и локалном заједницом. Свака туристичка дестинација која има намеру да привуче овакве посетиоце море заштитити своје ресурсе уз наглашавање осећаја интеграције са локалном заједницом. У том процесу држава има врло важну улогу, јер је одговорна за планирање, креирање и осмишљавање политике и спречавања претеране и неправилне грдње. Дражава је такође одговорна за системе управљања отпадом и водовод, снабдевање електричном енергијом.
Концепт екодестинације је нов и не постоје прецизна упутства. Планирање у управљање дестинацијом треба да покаже користи од екотуризма за одређено подручје и локалну заједницу.
Планирање изградње тзв. екодестинације зависи од социјалних и еколошких фактора, планирања простора, регулативе која спречава нарушавање осетљивих екосистема, учешће локалне заједнице у процесу развоја комплета стандарда и дуготрајног мониторинга.
«Ecolodge»
Ова врста смештаја појавила се током последњих неколико година. Сам термин «ecolodge» званично је употребљен на Првом међународном форуму о екосмештају 1994.г. на Девичанским острвима. Прва књига која садржи дефиницију овакве врсте смештаја и бави се том темом је Међународни водич ecolodge-a ( Mehta at al, ) као резултат Међународне конференције одржане у Коста Рики 1995.г.
«Ecolodge» представља врсту туристичког смештаја који задовољава следеће критеријуме:
- Штити природне и културне компоненте свог окружења
- Током изградње врши минималан утицај на животну средину
- Уклапа се у специфични контекст окружења
- Користи алтернативна, одржива средства у потрошњи воде
- Обезбеђује пажљиво поступање са смећем и отпадним водама
- Одлично сарађује са локалним становништвом
- Примењује програме еколошког образовања и васпитања и запослених и туриста
- Даје допринос одрживом развоју локалне заједнице кроз истраживачке програме.
«Green Hotels»
То су хотели који у свом пословању примењују и поштују принципе одрживог развоја.
Савремени притисци еколога, клијената, запослених и финансијски моменти створили су примамљив терен за хотеле да послују на савремен начин, уз преузимање одговорности за очување животне средине.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА