Дебљина озонског омотача изнад Србије није забрињавајућа

Дебљина озонског омотача изнад Србије није забрињавајућа и није потребно увођење додатних мера заштите од повећаног зрачења. На северној хемисфери је овог пролећа  дошло до епизоде ниског озона о којој је недавно објављен научни рад у часопису Натура. Анализе података из марта и априла ове године показале су да је у тој епизоди оштећено 80 одсто озонског омотача изнад Арктика на висини од 20 километара.

Разлог за тако значајно оштећење озонског омотача су специфични метеоролошки услови у горњим слојевима атмосфере. Наиме, у току зиме око полова се формира такозвани поларни вртлог, област затворених струјања која циркулишу око пола. У присуству сунчевог зрачења и ниских температура у вртлогу, одређене хемикалије (познате као супстанце које оштећују озонски омотач) реагују са молекулима озона и разграђују озонски омотач. Ове зиме су температуре на северном полу биле изузетно ниске, испод -80 степени целзијуса, и то је трајало дуже него обично, од децембра до априла. С обзиром да је вртлог затворен систем и да нема мешања са другим струјама,  велики део молекула озона је у том периоду оштећен. Зато је с пролећа, када се вртлог отворио, фронт ниског озона почео да се шири на југ, истовремено се мешајући са фронтом високог озона.  Због тога се утицај смањења дебљине озонског омотача највише осетио у северним областима, нарочито изнад Северне Русије, Гренланда и Норвешке, а знатно мање у јужним областима, укључујући Србију. Процес разградње молекула озона повратан је процес, постоји динамичка развнотежа између броја молекула озона који нестану и оних који настану. Под утицајем спољашњих чинилаца, равнотежа је овог пролећа померена на страну нестајања. Међутим, чим су спољашњи утицаји елиминисани, чим се вртлог отворио, равнотежа је поново успостављена. Озонски омотач није трајно оштећен о чему говори податак да дебљина озонског омотача изнад Арктика ових дана износи око 270 Добсонових јединица.

Мерења дебљине озонског омотача врше се у оквиру програма Глобалног осматрања атмосфере (Global Atmospheric Watch) Светске метеоролошке организације. Мрежа се састоји се из 28 основних, 410 регионалних и 81 допунске станица на којима се прате различити парамети атмосфере, на некима од њих и дебљина озонског омотача. Највећи број мерења обавља се на половима, нарочито на Анктартику, где се сваке године појављује озонска рупа. Сателити који круже око земље такође су опремљени уређајима за одређивање дебљине озонског омотача. На основу података добијених мерењима и прорачуна праве се глобалне мапе дебљине озонског омотача, са којих може да се очита дебљина озонског омотача за сваку тачку на земљи, уношењем географских координата на интернет страници: http://toms.gsfc.nasa.gov/teacher/ozone_overhead_v8.html

Ови подаци представљају поуздан извор података о стању и дебљини озонског омотача за све земље чланице Монтреалског протокола и за Озонску канцеларију у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања.  Дебљина озонског омотача изнад Србије креће се од 270 до 330 Добсонових јединица, док је просечна дебљина озонског омотача око 300 Добсонових јединица. Ове вредности нису измерене изнад Србије, већ су резултат прорачуна који је описан. Дебљина озонског омотача  је последица метеоролошких услова у горњим слојевима атмосфере и није локалног карактера. С обзиром да је озонски омотач хомогена маса са приближним вредностима на подручјима исте географске ширине, дебљина озонског омотача карактеристична је за читаве области.