Дан заштите озонског омотача

Данас се обележава међународни Дан заштите озонског омотача, 16. септембар, под слоганом „Искључивање хлорофлуороугљоводоника - прилика за увођење алтернативних расхладних технологија". Република Србија се придружује обележавању тог значајног датума, преко Озонске канцеларије у оквиру Министарства животне средине, рударства и просторног планирања,  заједно са осталим дражавама потписницама Бечке конвенције о заштити озонског омотача и Монтреалског протокола о супстанцама које га оштећују.

Овогодишња тема указује на планиране активности на смањењу потрошње штетних хлорофлуороугљоводоника, као супстанци које оштећују озонски омотач и гасова са ефектом стаклене баште. Флоуровани угљоводоници, који не оштећују озонски омотач, али значајно доприносе климатским променама, су често коришћени као замена за супстанце које оштећују озонски омотач. Због тога се питање заштите озонског омотача све више посматра кроз призму смањења утицаја на климу, тако да се као алтернативне технологије бирају оне које доприносе решавању оба наведена еколошка проблема.

Ове технологије су напредне и пожељне са аспекта заштите животне средине, очувања озонског омотача и енергетске ефикасности. Избором алтернативних технологија, смањује се или потпуно елиминише потрошња супстанци које оштећују озонски омотач, уз смањење националних енергетских трошкова и позитивне ефекте на заштиту климе. Највише се промовишу инсталације које раде на бази алтернативних, природних расхладних средстава као што су амонијак, угљен диоксид и угљоводоници.

Озонски омотач представља танак заштитни слој око Земље, састављен од молекула озона и филтрира зрачење које долази са Сунца. Озонски омотач пропушта "добро" зрачење, које је предуслов за живот на земљи, а задржава "лоше" зрачењe које утиче на здравље људи, првенствено изазива обољења коже и очију. Укупна дебљина озонског омотача у просеку износи око 3 милиметра.

Разарање озонског омотача је последица заједничког дејства различитих фактора, од којих  је кључни присуство одређених хемикалија у горњим слојевима атмосфере. Због те своје особине оне се заједничким именом називају "супстанце које оштећују озонски омотач", а имале су широку примену у расхладним и системима за заштиту од пожара, као растварачи и потисни гасови. Управо због тога, мере којима се штити озонски омотач, формулисане кроз Монтреалски протокол, фокусиране су на смањење употребе и исправно поступање са овим супстанцама, са циљем да се што мања количина нађе у атмосфери.

Смањивање дебљине озонског омотача представља глобални проблем. Дебљина озонског омотача изнад неке тачке на Земљи није резултат емисија са те тачке, већ укупних емисија супстанци које оштећују озонски омотач. Дебљина озонског омотача изнад Србије је релативно константна, уз одређене сезонске варијације,  што је био случај овог пролећа. Изнад Србије није забележена озонска рупа.