Општа питања
Шта је НАТУРА 2000?
НАТУРА 2000 је мрежа подручја очувања природе Европске Уније, која обухвата осетљива и вредна природна станишта и врсте од посебног значаја за очување биолошког диверзитета на територији Европске Уније.
Интензивирање пољопривреде, затим развој инфраструктуре, фрагментација подручја природе и загађење представљају најзначајније и најпознатије претње природним стаништима на простору Европе, што води ка смањењу локалних величина популација многих врста. Од 10 000 биљних врста које се јављају на територији Европске Уније, 3000 врста је угрожено, а 27 врсти прети истребљење. Главни циљ мреже НАТУРА 2000 је управо да осигура опстанак врста које су угрожене или ретке на простору Европе.
Законодавну основу мреже НАТУРА 2000 чине две директиве ЕУ из области заштите природе – Директива о стаништима и Директива о птицама. Ови правни документи обезбеђују заштиту одређених природних станишта флоре и фауне, као и стварање поменуте европске мреже подручја очувања природе.
Шта су Подручја посебне заштите за очување врста птица и миграторних врста (енг. Special Protection Areas – SPAs)* ?
Подручја посебне заштите за очување врста птица и миграторних врста (енг. Special Protection Areas – SPAs) су НАТУРА 2000 подручја проглашена складу са Директивом о птицама са циљем очувања и управљања подручја која су значајна за ретке и осетљиве врсте птица будући да их оне користе за размножавање, исхрану, презимљавање или миграцију.
* Термин из Закона о изменама и допунама закона о заштити природе (Службени гласник РС, број 88/10)
Шта су Посебна подручја за очување станишта и врста (енг. Special Areas of Conservation - SACs*)?
Посебна подручја за очување станишта и врста (енг. Special Areas of Conservation - SACs) су НАТУРА 2000 подручја проглашена у складу са Директивом о стаништима, а омогућавају боље очување и управљање ретким и осетљивим животињама, биљкама и стаништима.
* Термин из Закона о изменама и допунама закона о заштити природе (Службени гласник РС, број 88/10)
Каква је веза између Европске комисије и земаља чланица ЕУ?
Европска комисија уско сарађује са земљама чланицама и кључним заинтересовним странама при решавању проблема везаних за примену ЕУ директива. То је омогућено путем Одбора за станишта и Одбора Орнис (одбора за птице), који имају статутарну улогу у примени директива из области заштите природе ЕУ, те кроз недавно установљене састанке с надлежним телима за заштиту природе, који се одржавају сваке две године. Такође, Европска комисија припрема приручнике и смернице о низу тема који ће промовисати квалитетнију примену директива.
Како ће се финансирати НАТУРА 2000?
У складу с чланом 8. Директиве, свака земља чланица процењује количину средстава потребних за заштиту подручја на којима се налазе приоритетна станишта и врсте, те о томе обавештава Европску комисију. Комисија учествује у суфинансирању активности које укључују примене мера заштите неопходних за очување НАТУРА 2000 подручја. Кроз интеграцију ЕУ политике животне средине с другим подручјима обезбеђена су додатна средства финансирања. Рурални развој, структурни фондови, кохезиони фонд, фонд за рибарство, те неколико других иницијатива ЕУ помажу одрживо економско коришћење подручја еколошке мреже НАТУРА 2000.
Више информација:
http://ec.europa.eu/environment/nature/natura2000/financing
http://www.financing-natura2000.moccu.com
Где се може пронаћи најновији преглед подручја еколошке мреже НАТУРА 2000 (за сваку државу посебно)?
Основне информације о мрежи Натура 2000 могу се наћи на веб страницама појединих земаља чланица, а линкови за њих се могу пронаћи на веб страницама Европске комисије: http://ec.europa.eu/environment/nature/home.htm.
Додаци директива и прикупљање научних података
На Балкану постоји много ендемских врста. Да ли ће референтна листа да укључи и још неке врсте осим оних које се налазе у постојећим прилозима директива?
Референтне листе су резултат биогеографских семинара и допуњују се када се обезбеде нови научни подаци. Учесници биогеографских семинара разматрају референтну листу типова станишта и врста који се јављају у сваком биогеографском региону, а која је предложена од стране надлежних државних органа дате земље.
Одабир подручја
Како се врши одабир подручја еколошке мреже НАТУРА 2000?
Одабир подручја еколошке мреже НАТУРА 2000 заснива се искључиво на научним критеријима, као што су величина и густина популација циљаних врста, те еколошки квалитет подручја на којем се налази циљани станишни тип. При одабиру и проглашавању подручја еколошке мреже НАТУРА 2000 све земље чланице, те земље кандидати требају да прођу три фазе дијалога с Европском комисијом:
1. Припрема националне листе кандидованих подручја за еколошку мрежу НАТУРА 2000
Станишта и врсте које се сматрају угроженим или ретким на европском или глобалном нивоу наведене су у додацима Директиве о стаништима, осим птица које обрађује Директива о птицама. Међутим, ниво знања о њиховој распрострањености и статусу угрожености и заштите се разликује и међу самим земљама чланицама, стога је често недовољно да би послужило као основ за одабир одговарајућих подручја. Стога је као први корак успостављања мреже НАТУРА 2000 често неопходно спровести научна истраживања сваког појединог станишта или врсте на нивоу државе. На основу тих процена могу се одредити најважнија подручја која ће ући у национални попис потенцијалних Подручја од важности за ЕУ (енг. potential Sites of Community Importance - pSCIs) која ће бити даље пријављена Европској комисији.
Подручја се бирају према низу јасних критеријума, укључујући на пример статус угрожености и заштите подручја, важност подручја за заштиту врста и станишта наведених у Директивама на националном нивоу, или величину популације и густина врста које се на том подручју јављају, а налазе се у Директивама.
2. Одређивање Подручја од значаја за ЕУ (енг. Sites of Community Importance - SCIs)
У следећој фази земље чланице на биогеографским семинарима које организује Центар за природу Европске агенције за животну средину (енг. Nature Topic Centre) расправљају о прелиминарној националној листи кандидованих подручја, како би одредили коначна Подручја од значаја за ЕУ (тзв. SCI подручја) која ће бити укључена у мрежу НАТУРА 2000. Европска комисија припрема листу одабраних подручја у сарадњи са земљама чланицама, научницима или земљама кандидатима. Свако предложено подручје с националне листе процењује се према низу критеријума као што су присутност приоритетних врста и станишта, релативна вредност подручја на националном нивоу за заштиту станишта и врста наведених у Директивама, важност подручја ради миграционих рута, те њихов географски положај у односу на важна природна подручја у суседним земљама. Након расправа земље чланице и Европске Уније, могуће је да се на листу додају нова подручја, као и да нека подручја буду избрисана с листе. У случају спора између земље чланице и ЕУ, коначну одлуку доноси Савет министара Европске Уније.
3. Номинација Посебних подручја заштите станишта и врста (енг. Special Areas Of Conservation - SACs)
У периоду од шест година након проглашења тзв. СЦИ подручја земља чланица треба да их прогласи Посебним подручјима заштите (тзв. SACподручјима) према националном закону. Након проглашења, земља чланица преузима пуну одговорност активног усаглашавања с обавезом одржавања повољног статуса очувања врста и станишта ради којих су подручја проглашена. Дакле, земље чланице имају максимално шест година за успостављање и прилагођавање мера и административних процедура неопходних за заштиту, мониторинг и управљање НАТУРА 2000 подручјима.
4. Посебан случај Директиве о птицама
Директива о птицама предвиђа проглашавање Подручја посебне заштите врста птица и миграторних врста (енг. Special Protection Areas - SPAs). Подручја посебне заштите (тзв. SPA подручја) проглашавају се првенствено ради заштите најређих и најугроженијих врста птица на подручју Европе, укључујући и миграторне врсте птица. СПА подручја се проглашавају у једном кораку и директно се укључују у мрежу НАТУРА 2000.
Који проценат државне територије земље чланице морају да прогласе заштићеним у оквиру еколошке мреже НАТУРА 2000?
Директиве не дају упутства о томе која површина копна или воде мора бити укључено у еколошку мрежу Натура 2000. То зависи од биолошког богатства различитих региона. Ако је земља чланица, на пример, изразито богата појединим врстама и стаништима, од ње ће се очекивати да заштити подручја пропорционално том богатству биолошке разноврсности. Стога су земље попут Словеније или Шпаније прогласиле преко 30%, односно преко 23% своје територије подручјем еколошке мреже НАТУРА 2000. Тренутно, НАТУРА 2000 покрива 18% територије Европске Уније.
Када се од земаља кандидата очекује да прогласе подручја еколошке мреже НАТУРА 2000?
Рана имплементација еколошке мреже НАТУРА 2000 у земљама кандидатима за приступање ЕУ важна је ради осигуравања да ће будући развој тих земаља у потпуности узети у обзир њихово богато природно наслеђе. Стога са земљама кандидатима нису договорени никакви прелазни периоди за успостављање мреже НАТУРА 2000 и од њих ће се тражити да, у складу с Директивом о птицама, прогласе Подручја посебне заштите те да, у складу с Директивом о стаништима, предложе Подручја од значаја за ЕУ, у тренутку њиховог приступања ЕУ.
Да ли постоји обавеза консултовања јавности о избору подручја еколошке мреже НАТУРА 2000?
Директиве не постављају правила везана за спровођење процеса консултација при одабиру подручја која ће чинити мрежу НАТУРА 2000, него то одређују земље чланице у складу са њиховим административним системом. Начини спровођења процеса консултација знатно су се разликовали у различитим земљама чланицама. У неким је земљама идентификација подручја била праћена детаљним расправама о мерама управљања с власницима и корисницима подручја, док су у другим случајевима такве расправе биле врло ретке или их уопште није било. Европска комисија у то није укључена, али подржава процесе консултација путем приручника, пројеката (LIFE+, Twinning, PHARE) и стручних усавршавања. Препоручује се укључивање свих особа којима би проглашавање неког подручја могло бити од значаја, свих заинтересованих страна, политичара, као и заинтересоване јавности на регионалном новиоу.
Шта су биогеографски семинари?
Након што земља чланица преда предлог својих подручја за укључивање у еколошку мрежу НАТУРА 2000, организују се семинари за сваки биогеографски регион посебно, на којима се расправља о процени тог предлога са стручне (научне) тачке.
На биогеографским семинарима присутне су следеће групе учесника:
Европска комисија, земље чланице, независни стручњаци које је позвао ЕТЦ (Европски тематски центар), представник Европског форума за станишта (енг. European Habitat Forum), представник Форума Натура 2000 (удружења земљорадника, корисника и поседника),представници земаља каднидата или земаља чланица (као посматрачи).
На који начин ће невладине организације бити укључене у процесс одређивања НАТУРА 2000 подручја и касније у само управљање овим подручјима?
Невладине организације имају улогу у процесу одабирања НАТУРА 2000 подручја, тачније могу да имају улогу заступника у овом процесу и на тај начин осигурају да сва значајна подручја буду на листи предложених Подручја од значаја за ЕУ (pSCI). НВО сектор може да да допринос у процесу одабирања подручја на више начина. Прво, могућности за учествовање у припреми националне листе предложених Подручја од значаја за ЕУ (pSCI) су следеће:
- Сакупљање и анализа података за идентификацију предложених Подручја од значаја за ЕУ (pSCI)
- Давање њихових научних података, које државне институције могу да користе (то је случај у већини држава)
- Учествовање у састанцима и форумима у вези са мрежом НАТУРА 2000
- Информисање јавности о мрежи НАТУРА 2000
- Изношење предлога за листу предложених Подручја од значаја за ЕУ (pSCI)
- Вредновање националне листе предложених Подручја од значаја за ЕУ (pSCI) и давање мишљења на исту
- Учествовање у званичним радним групама (само у неким државама)
Представници НВО сектора могу да учествују и директно у биогеографским семинарима, преко Европског форума за станишта (енг. European Habitat Forum - ЕНF). На овим семинарима, представници НВО сектора ће имати могућност да изнесу своје аргументе и да захтевају проширење предложене листе од стране држава чланица. С друге стране, представници НВО сектора морају добро да познају процес одабира НАТУРА 2000 подручја и природне вредности своје земље, као и законодавни оквир заштите природе. Невладине организације утичу на дискусију помоћу следећих инструмената:
- Учествовање у биогеографским семинарима: кључно је имати адекватног и добро припремљеног представника НВО сектора
- Пратеће листе: помажу у процени квалитета листе предложених Подручја од значаја за ЕУ (pSCI). Ако се покаже да је предложена листа недовољна, НВО сектор може да подстакне државу и Европску комисију да ставе подручја која недостају са пратеће листе на званичну листу.
Управљање НАТУРА 2000 подручјима
Да ли постоје обавезе у вези са управљањем подручјима еколошке мреже НАТУРА 2000?
Члан 6. Директиве о стаништима обавезује земље чланице да на својим подручјима успоставе мере заштите. На основу досадашњег искуства земаља чланица ЕУ, то се најбоље може постићи израдом планова управљања за свако НАТУРА 2000 подручје посебно или укључивањем одређених мера за НАТУРА 2000 подручја у друге развојне планове. Тако се могу утврдити циљеви, у сарадњи са власницима земљишта или корисницима подручја се могу се предвидети и решити проблеми, имплементирати дефинисани механизми, као и установити дугорочни планови заштите. Свака земља чланица има могучност да сама изабрати методе и тип мера које ће предузети. Али, како год оне биле одређене, законски, административно или уговорно, оне морају спречити било какво нарушавање подручја, а уколико је неопходо, морају га и обновити.
Ко води бригу за подручја еколошке мреже НАТУРА 2000?
Земље чланице су одговорне за правилно управљање подручјима мреже НАТУРА 2000 у својој земљи, а подручјима управљају надлежне институције за заштиту природе. С обзиром да су многа подручја у приватном власништву или се користе за разне привредне активности, једна од кључних улога надлежних институција за заштиту природе је сарадња с другим надлежним телима, волонтерским организацијама, локалним или државним добротворним организацијама и приватним власницима земљишта, при одређивању начина управљања тим подручјима.
Ко је одговоран за управљање НАТУРА 2000 подручјима и на који начин се врши управљање?
Према одредбама директива, сама земља чланица је одговорна за управаљање НАТУРА 2000 подручјима које се налазе на њеној територији. Европска комисија упорно промовише развој планова управљања као инструмената који осигуравају правилно управљање очувањем подручја, али и као оквира за процену компатибилности различитих активности и коришћена простора са циљевима очувања. Они представљају и одличан начин да се у процес одлучивања активно укључе и кључне интересне групе, за које проглашавање НАТУРА 2000 подручја има значаја. Имајући у виду распрострањеност типова станишта, јасно је да не може бити примењена стандардна формула за управљање. Међутим, опште правило је да се осигура наставак примене традиционалних режима управљања, који су веома често од кључне важности за стварање и одржавање данас вредних станишта.
Како функционише мониторинг биодиверзитета НАТУРА 2000 подручја?
Права процена статуса очувања врста и станишта према одредбама Директиве о стаништима зависи од колико је ефикасна систем мониторинга. Примена мониторинга који је у складу са Директивом о стаништима је важан основ за правилан мониторинг биодиверзитета на подручју целе државе. Према члану 17. Директиве, земље чланице морају да предају сваких шест година извештај о напретку у вези са применом Директиве о стаништима. Како је главни фокус директиве на очувању или поновном успостављању повољног статуса очувања за типове станишта и врста од значаја за ЕУ, мониторинг и извештавање је управо на то и фокусирано.
Лов
Да ли треба дозволити лов у НАТУРА 2000 подручјима у Србији?
Директива о птицама и Директива о стаништима препознаје легитимност коришћења дивљих врста, ограничава ове активности на одређене врсте и дефинише законске мере које морају бити део законодавства сваке земље чланице ЕУ. Управо то чини оквир за управљање ловом.
Одрживо коришћење дивљих врста може позитивно да допринесе очувању популација тих врста и њихових станишта. Према Европској комисији лов и остале активности и коришћења простора су, у принципу, у складу са мрежом НАТУРА 2000, уколико не угрожавају повољна стања очувања врста и станишта и све док су усклађени са циљевима очувања датог подручја.
Будући развој
Која ће се ограничења примењивати након успостављања еколошке мреже НАТУРА 2000?
Управљање сваким подручјем еколошке мреже Натура 2000 мора се вршити тако да осигурава континуирано дугорочно преживљавање врста и станишних типова због којих је заштићено. Тачније, у оквиру НАТУРА 2000 подручја:
- треба да се избегавају штетне активности које би могле значајно узнемиравати врсте и/или уништити станишта због којих је то подручје изабрано;
- уколико се покаже потребним, предузимају се позитивне мере одржавања или обнове станишта и врста до "повољног статуса очувања" у њиховом природном опсегу.
На који начин ће се то постићи зависиће од карактеристика сваког појединачног подручја. Нека подручја су мала, свега неколико хектара (нпр. бара), друга могу бити велика и већ заштићена према националном законодавству (нпр. национални парк). Нека подручја су под земљом (пећине које настањују слепи мишеви) или далеко под морем (морски гребени).
Међутим, већина подручја ће вероватно бити део наше околине, па ће их људи и даље користити за пољопривреду, шумарство, рибарство, рекреацију. Многа подручја еколошке мреже НАТУРА 2000 су вредна управо због начина на који се њима управљало до данас. У таквим случајевима, биће од посебне важности да се осигура да се такве активности могу наставити и у будућности.
Када одређено подручје постане део мреже НАТУРА 2000 - да ли то значи да ће постати недодирљиво за будући развој? Који значај има НАТУРА 2000 за даљи развој подручја?
За подручја еколошке мреже НАТУРА 2000 не постоје никакве унапред дефинисане забране. Оне се процењују за сваки случај појединачно. У Директиви о стаништима наведена је јасна процедура процене и последичних одлука које се односе на развојне предлоге за које постоји вероватноћа да ће имати утицај на НАТУРА 2000 подручја.
Члан 6 Директиве о стаништима, који се примењује на сва НАТУРА 2000 подручја, предвиђа процену свих предлога развојних пројеката који могу имати утицај на НАТУРА 2000 подручја (оцена прихватљивости). Ове одредбе су засноване на постојећим примерима добре праксе у погледу процене утицаја на животну средину. Међутим, дешава се да директива не спречи развојни пројекат ни у случају када процене покажу да ће доћи до значајног негативног утицаја на дато подручје. Земља чланица може да дозволи развојне активности у случајевима када алтернативна решења не постоје и када постоји провлађујући јавни интерес за развој. У таквим случајевима, међутим, држава је у обавези да примени мере компензације стварањем нових станишта или довођењем у боље стање истог типа станишта на другом месту како би се одржао интегритет мреже.
|
