UNFCCC - Оквирна конвенција Уједињених нација о промени климе

У току последње две деценије, научници свакодневно упозоравају јавност да је услед индустријализације и пораста антропогених емисија дошло до нарушавања енергетског биланса атмосфере, што је даље довело до глобалног атмосферског загревања. Наиме, до глобалног загревања долази услед повећања концентрације гасова попут метана, угљен диоксида и оксида азота у земљиној атмосфери, који формирају омотач око Земље и спречавају да Сунчева енергија која је једном стигла до површине Земље напусти Земљину атмосферу, веома слично процесима у стакленику. Због тога се овај ефекат и назива ефектом стаклене баште. Подаци климатских осматрања у последњих 200 година показују да је глобална годишња температура ваздуха у току 20. века порасла за 0,7 °C, док у подручју изнад Европе тај раст износи 0,95 °C. Према извештајима Међувладиног панела за промену климе (IPCC) очекује се да ће се до 2100. године наставити глобално загревање атмосфере које ће довести до пораста глобалне температуре ваздуха од 1,8° C до 4°C. Имајући на уму ове чињенице, већина држава је признала да глобално загревање представља претњу животу на Земљи и сагласила се да је време да се почне са разматрањем шта се може учинити да се смањи глобално загревање. Из тих разлога, након двогодишњег преговарачког процеса сачињен је текст Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе (UNFCCC), која је усвојена на “Самиту о планети Земљи” у Рио де Жанеиру, у Бразилу, јуна 1992.године. Конвенција о промени климе предвиђа контролу антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште који нису обухваћени Монтреалским протоколом о супстанцама које оштећују озонски омотач. Циљ Конвенције (члан 2.) односи се на обезбеђивање стабилизације атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште (GHG) на нивоу који би спречио штетне утицаје на климатски систем, односно смањивање брзине загревања атмосфере услед додатног ефекта стаклене баште узрокованог антропогеним емисијама GHG. На овај начин обезбедили би се услови природним екосистемима да се адаптирају на климатске промене, уз остваривање стабилног будућег економског развоја на међународном нивоу.

Статус ратификације

Оквирна конвенција УН о промени климе усвојена је на Конференцији УН о развоју и животној средини 1992. године у Рио де Жанеиру, када је исту потписало 166 земаља. Марта месеца 1994. године Конвенција је ступила на снагу, и данас броји 192 земље чланице. Годину дана касније у Берлину, одржано је Прво заседање Конференције земаља уговорница Конвенције и од тада се годишња заседања редовно одржавају. Додатне информације о листи земаља потписница и тренутном статусу ратификације можете пронаћи на следећој интернет страници : http://unfccc.int/files/essential_background/convention/status_of_ratification/application/pdf/unfccc_conv_rat.pdf