Питања и одговори
  1. Који су флексибилни механизми предвиђени Кјото протоколом?
  2. Који су гасови са ефектом стаклене баште чије смањење је предвиђено Кјото протоколом?
  3. Шта је Механизам чистог развоја (CDM)?
  4. Које земље могу да учествују у пројектима Механизма чистог развоја?
  5. Какву корист Анекс I државе уговорнице имају од учешћа у пројектима Механизма чистог развоја?
  6. Какву корист земље у развоју имају од учешћа у CDM пројектима?
  7. Шта је то CER?
  8. Шта чини пројекат квалификованим да би био CDM пројекат? Шта је додатност?
  9. Шта је Пројектни документ (PDD)?
  10. Шта је „основни сценарио“?
  11. Шта су национални CDM индикатори одрживог развоја?
  12. Која је процедура за пројекте малих размера (Small scale projects)?
  13. Шта је Извршни савет механизма чистог развоја (CDM Executive board)?
  14. Шта је DОЕ (Designated operational entity)?
  15. Која је разлика између валидације и верификације CDM пројекта
1.Који су гасови са ефектом стаклене баште чије је смањење предвиђено Кјото протоколом?
Иако постоје многи гасови који доприносе ефекту стаклене баште, одредбе Кјото протокола се односе на смањење емисија шест гасова са ефектом стаклене баште, датих у Анексу А Протокола, а то су:
Гас Потенцијал глобалног загревања
Угљен-диоксид – Carbon dioxide (CO2) 1
Метан - Methane (CH4) 21
Азот диоксид - Nitrous oxide (N2O) 310
Флуороугљоводоник Hydrofluorocarbons (HFCs) 140-11,700
Перфлуороугљоводоник - Perfluorocarbons (PFCs) 7,000-9,200
Хексафлуорид - Sulphur hexafluoride (SF6) 23,900
Извор: Међувладин панел за промену климе (IPCC). Трећи научно-технички извештај о оцени климатских промена IPCC - Климатске промене 2001: Научне основе. (2001)
2.Који су флексибилни механизми предвиђени Кјото протоколом?
Флексибилни механизми предвиђени Кјото протоколом су:
  • Механизам чистог развоја - CDM
  • Механизам заједничке имплементације - Joint implementation
  • Механизам међународне трговине емисијама - International Emissions Trading.
3.Шта је Механизам чистог развоја (CDM)?
Механизам чистог развоја представља један од три флексибилна механизма и дефинисан је чланом 12. Кјото протокола. Сврха овог механизма је да помогне не Анекс I државама у постизању одрживог развоја и остварењу циљева Конвенције као и да омогући Анекс I државама уговорницама Конвенције и Кјото протокола (индустријски развијене земље) да испуне своје циљеве у погледу смањења емисије. У оквиру овог механизма, Анекс I државе могу реализовати пројекте који доприносе смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште у не Анекс I државама (земље у развоју) и на основу тога остварити право на сертификоване јединице смањења емисија (CERs) генерисане тим пројектом, које затим могу користити за извршавање својих обавеза према Кјото протоколу.
Члан 12.2 Кјото протокола

Сврха механизма чистог развоја је да помогне Странама које нису обухваћене Анексом I у постизању одрживог развоја и доприношењу крајњим циљевима Конвенције, и Странама наведеним у Анексу I у испуњавању обавеза ограничења и смањења количине емисија сагласно члану 3 Кјото протокола.
4. Које земље могу да учествују у пројектима Механизма чистог развоја
Механизам чистог развоја дозвољава индустријализованим земљама (Анекс I државама уговорницама Конвенције) да инвестирају у пројекте који доводе до смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште у земљама у развоју (не Анекс I државама уговорницама Конвенције) и на тај начин остваре право на сертификована смањења емисија (CER) генерисана тим пројектом. CERs затим могу трговати или их могу користити за извршавање својих обавеза према Кјото протоколу. С друге стране, не-Анекс I државе уговорнице су само земља домаћин CDM пројеката.
Списак Анекс I држава уговорница Конвенције
Анекс I државе уговорнице Конвенције
Аустралија (није ратификовала) Лихтенштајн
Аустрија Литванија*
Белгија Луксембург
Бугарска Монако
Канада Холандија
Хрватска* Нови Зеланд
Чешка Република Норвешка
Данска Пољска*
Естонија* Португалија
Европска заједница Румунија*
Финска Руска Федерација
Француска Словачка*
Немачка Словенија*
Грчка Шпанија
Мађарска* Шведска
Иcланд Швајцарска
Ирска Украјина*
Италија Велика Британија
Јапан Сједињене Америчке Државе (није ратификовала)
Летонија*  
Списак не-Анекс I држава уговорница Конвенције можете пронаћи на интернет страници: http://unfccc.int/parties_and_observers/parties/non_annex_i/items/2833.php
5.Какву корист Анекс I државе уговорнице имају од учешћа у пројектима Механизма чистог развоја?
У складу са чланом 12. Кјото протокола, идеја је била усмерена на подршку одрживом развоју земаља у развоју, омогућавајући при томе индустријски развијеним земљама да на економичнији и флексибилнији начин допринесу остваривању циљева Конвенције у погледу смањења атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште.

Све Анекс I уговорнице (осим Белорусије и Турске) имају квантификоване обавезе смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште предвиђене Кјото протоколом. CDM, као један од три флексибилна механизма Протокола има за циљ да помогне наведеним државама да достигну ове циљеве. Уместо да државе смање емисије својих компанија, Анекс I уговорнице могу да „купе“ смањење емисија реализовано кроз пројекте у не-Анекс I земљама уговорницама и на тај начин испуне своју обавезу према Кјото протоколу.
6. Какву корист земље у развоју (не - Анекс I државе уговорнице) имају од учешћа у CDM пројектима?
Учешће у пројектима у оквиру механизма чистог развоја, треба да помогне земљама у развоју да:
  1. достигну економске, социјалне, еколошке и циљеве одрживог развоја,
  2. обезбеде трансфер еколошки чистих технологија и финансијских ресурса,
  3. стабилније производе енергију и повећају енергетску ефикасност,
  4. привуку капитал за пројекте, стварају изворе прихода и нова радна места,
  5. обезбеде имплементацију програма у области климатских промена,
  6. решавају локалне еколошке проблеме у овим земљама.
7. Шта је то CER?
CER или „Сертификовано смањење емисија“ је јединица мере смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште и једнака је једној тони угљен диоксид еквивалента, израчунатог на основу потенцијала глобалног загревања. Aдминистратор CDM регистра по налогу Извршног савета CDM издаjе за један пројекат онолико CERs за колико су тона CO2eq смањене емисија услед реализације пројекта. Ово смањење емисија претходно мора бити потврђено-„верификовано“ мониторингом и сертификовано од стране DOE.

Пример 1. Уколико пројекат предвиђа производњу енергије коришћењем снаге ветра уместо сагоревањем угља, годишње може да се сачува на пример 10000 тона угљен диоксида. У том случају пројекат генерише 10000 CERs ( с обзиром да је један CER исто што и једна тона смањења емисије угљен диоксида).

Пример 2. CDM пројектом je предвиђено постављање система за сакупљање и спаљивање метана са депоније. Реализацијом пројекта годишње се прикупи и спали (конвертује у CO2 ) на пример, 500 тона метана који би у супротном био ослобођен у атмосферу. Имајући у виду да је потенцијал глобалног загревања (GWP) метана 21 пут већи од GWP за угљен диоксид а да се у процесу сагоревања метан трансформише у угљен диоксид, смањење емисије изражено у виду угљен диоксид еквивалента износило би 500x21=10500 тона CO2eq годишње, oдносно 10500 CERs.
8. Шта чини пројекат квалификованим да би био CDM пројекат? Шта је додатност?
Да би се пројекат могао квалификовати као CDM пројекат, мора да задовољи низ захтева дефинисаних у Модалитетима и процедурама за Механизам чистог развоја (Одлука 3/CMP1, параграф 37). Пре свега учешће у пројекту мора бити добровољно а земља домаћин претходно треба да је ратификовала Кјото протокол и успоставила Национално тело за спровођење пројеката Механизма чистог развоја (DNA). Даље, потребно је узети у обзир мишљења заинтересованих субјеката и размотрити утицаје пројекта на животну средину. Методологије коришћене за прорачун емисија и мониторинг морају бити одобрене од стране Извршног савета CDM. Постигнуто смањење емисија мора бити додатно а пројектна активност у складу са важећом законском регулативом.

Технички гледано CDM пројекат је додатан ако су антропогене емисије гасова са ефектом стаклене баште по изворима мање од оних до којих би дошло у случају да се не реализује регистрована CDM пројектна активност. Међутим, ако извођач пројекта треба да предузме пројектне активности због нпр. обавеза које следе из законске регулативе, такав пројекат генерално гледано није одговарајући да би био CDM пројекат. Међутим, у случају да се покаже да закон „систематски није на снази“ или је „неусклађеност широко распрострањена“ у тој земљи, такав пројекат још увек може бити погодан као CDM пројекат.

Националне и локалне политике и стратегије које нису законски обавезујуће не поништавају могућност да пројекат буде CDM. На пример, уколико је политика владе промоција енергије ветра то не дисквалификује фарме ветра као CDM пројекат.

У општем случају, за одређивање „основног сценарија“ уз истовремено доказивање да пројекат задовољава критеријум додатности користи се “Combined tool to identify the baseline scenario and demonstrate additionality”. Процедура се састоји из 4 корака:
  • анализа алтернатива
  • анализа баријера
  • анализа инвестиција
  • анализа уобичајене праксе
За пројекте малих размера, процедура за доказивање додатности је поједностављена и дата у „Attachment A to Appendix B“ одакле се може видети да пројекат задовољава критеријум „додатности“ уколико се може показати да постоји барем једна од четири наведене баријере:
  • инвестициона баријера
  • технолошка баријера
  • баријера узрокована преовлађујућом праксом.
  • друге баријере (институционална баријера, ограничен приступ информацијама, организациони капацитет, руководећи ресурси…)
9. Шта је Пројектни документ (PDD)?
Пројектни документ (CDM-PDD) је развијен од стране Извршног одбора на основу Прилога Б одлуке 3/CMP.1. PDD садржи основне техничке и организационе информације о пројектној активности и представља основни документ који се користи у процесу валидације, регистрације и верификације CDM пројекта. Постоје четири врсте пројектних докумената:
  1. CDM-PDD –Пројектни документ (Project Design Document form)
  2. CDM-AR-PDD –Пројектни документ за пројектне активности пошумљавања и обнове шума (Project Design Document form for Afforestation and Reforestation project activities)
  3. CDM-SSC-PDD – Пројектни документ за пројекте малих размера (Project Design Document form for Small-Scale project activities)
  4. CDM-SSC-AR-PDD - Пројектни документ за пројекте малих размера за пројектне активности пошумљавања и обнове шума (Project Design Document form for Small-Scale Afforestation and Reforestation project activities).
Ови документи садрже следеће информације, које у зависности од величине пројекта могу бити приказане на мање или више детаљан начин:

А. Опис пројектне активности
Б. Примена методологије „основног сценарија“ (baseline methodology)
В. Дужина трајања пројектне активности/ кредитни период
Г. Примена методологије мониторинга и плана мониторинга
Д. Процена емисија GHG према изворима
Ђ. Утицај на животну средину
Е. Коментари заинтересованих страна (Stakeholders)

Трошкови израде PDD су и до 100 000 USD, у зависности од величине пројекта, а време припреме PDD је од 2 до 36 месеци.

Све релевантне информације о PDD формуларима и упутство за попуњавање PDD можете пронаћи на следећем линку: http://cdm.unfccc.int/Reference/Guidclarif/pdd/index.html
10. Шта је „основни сценарио“?
„Основни сценарио“ за CDM пројекат представља емисије гасова са ефектом стаклене баште, које би се јавиле у случају одсуства предложене CDM пројектне активности, односно смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште генерисанa CDM пројектом морају бити допунска у односу на било која смањења, која би могла бити достигнута без имплементације таквог пројекта.

Постоје три приступа да би се успоставио „основни сценарио“:
  1. постојеће стварне или историјске емисије, ако је примењиво;
  2. eмисије из технологија које представљају економски атрактивне активности, узимајући у обзир баријере при инвестирању;
  3. просечне емисије сличних пројектних активности реализованих током претходних пет година, у сличним социјалним, економским и технолошким околностима као и околностима животне средине а који према своме начину рада спадају у 20 процената најбољих у својој категорији.
У овом тренутку, сваки пројект има свој „основни сценарио“, у зависности од локације пројектне активности, закона примењивих у том конкретном случају и осталих фактора.
11. Шта су национални CDM индикатори одрживог развоја?
Одрживи развој је правни захтев за CDM пројекте. Различите земље имају различите критеријуме одрживог развоја.

Критеријуми одрживог развоја и национални CDM индикатори су у складу са Стратегијом одрживог развоја Републике Србије и то су економски, друштвени и критеријум који се односи на животну средину и природне ресурсе. Критеријуми су подељени на области и индикаторе при чему, предложени пројекат мора да задовољи бар један индикатора за сваки од три критеријума одрживог развоја.

CDM индикаторе одрживог развоја за Републику Србију можете преузети овде
12. Која је процедура за пројекте малих размена (Small scale projects) ?
У циљу смањења трошковa везаних за припрему и имплементацију CDМ пројектне активности за пројекте малих размера, CMP је на основу одлуке 4/CMP.1, Анекс II, усвојио поједностављене модалитете и процедуре за пројекте малих размера као пројектне активности механизма чистог развоја.

Пројекти који се могу сматрати Пројектима малих размера дефинисани су параграфом 6 (ц) одлуке 17 CP.7 као:
  1. Пројектне активности из области обновљивих ресурса са максималним капацитетом (снагом) до 15 МW (или одговарајућег еквивалента);
  2. Пројектне активности које доводе до побољшања енергетске ефикасности при чему смањују потрошњу енергије, било на страни произвођача било потрошача, до еквивалента од 15 GWh (гигаватсати) годишње;
  3. Пројектне активности које истовремено смањују антропогене емисије из извора и директно емитују мање од 15 килотона угљен диоксид еквивалента годишње.
Ова одлука је измењена Одлуком 1/ CMP.2 „Further guidance relating to the clean development mechanism“ и гласи:
  1. Активности типа I, или пројектне активности из области обновљивих извора енергије са максималним излазним капацитетом до 15 МW (или одговарајућег еквивалента);
  2. Активности типа II, или оне пројектне активности побољшања енергетске ефикасности које смањују потрошњу енергије, било на страни произвођача било потрошача, ограничавају се на максимално 60 GWh (гигаватсати) годишње (или одговарајућег еквивалента);
  3. Активности типа III, или остале пројектне активности су оне које доводе до смањења емисија које је мање или једнако 60 kt CO2eq годишње.
Ако предложени CDM пројекат малих размера не припада ни једној од горе наведених категорија, предлагач пројекта може тражити од Извршног савета одобрење за нови поједностављени „основни сценарио“ и/или развој плана мониторинга.

Поједностављени модалитети и процедуре за ове пројекте укључују:
  • обједињавање пројектних активности у току следећих фаза пројектне активности: припрема пројектног документа, валидација, регистрација, мониторинг, верификација и издавање сертификата,
  • PDD је поједностављен,
  • Поједностављење методологије за одређивање „основног сценарија“ и мониторинга,
  • Такса за регистрацију пројекта је нижа,
  • Период провере пројеката малих размера неопходан да би пројекат био регистрован је краћи,
  • Коришћење истог DOE за валидацију, верификацију и сертификацију смањења емисија за сваки појединачни пројекат.
Шта је то CER (Сертификовано смањење емисија) ?
CER или „Сертификовано смањење емисија“ је јединица мере смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште и једнака је једној тони угљен диоксид еквивалента, израчунатог на основу потенцијала глобалног загревања. Aдминистратор CDM регистра по налогу Извршног савета CDM издаjе за један пројекат онолико CERs за колико су тона CO 2 eq смањене емисије услед реализације пројекта. Ово смањење емисија претходно мора бити потврђено-„верификовано“ мониторингом и сертификовано од стране DOE.

Пример 1. Уколико пројекат предвиђа производњу енергије коришћењем снаге ветра уместо сагоревањем угља, годишње може да се сачува на пример 10000 тона угљен диоксида. У том случају пројекат генерише 10000 CERs ( с обзиром да је један CER исто што и једна тона смањења емисије угљен диоксид еквивалента).

Пример 2. CDM пројектом je предвиђено постављање система за сакупљање и спаљивање метана са депоније. Реализацијом пројекта годишње се прикупи и спали (конвертује у CO 2 ) на пример, 500 тона метана који би у супротном био ослобођен у атмосферу. Имајући у виду да је потенцијал глобалног загревања (GWP) метана 21 пут већи од GWP за угљен диоксид а да се у процесу сагоревања метан трансформише у угљен диоксид, смањење емисије изражено у виду угљен диоксид еквивалента износило би 500x21=10500 тона CO2eq годишње, oдносно 10500 CERs.
13. Шта је Извршни савет механизма чистог развоја (CDM Executive board)?
Извршни савет механизма чистог развоја надзире функционисање CDM пројеката. Савет је састављен од 10 чланова држава уговорница Кјото протокола, oд којих две припадају Анекс I земљама уговорницама, две су не-Анекс I државе уговорнице, једна је из групе малих острва земаља у развоју, и по један представник је из сваке од 5 УН група. Савет се састаје четири до пет пута годишње. Извршни савет механизма чистог развоја одлучује да ли је пројекат одобрен или не и планира процедуре и смернице за CDM пројекте.
14. Шта је DОЕ (Designated operational entity)?
DОЕ је оперативно тело акредитовано и именовано од стране Извршног савета механизма чистог развоја које проверава да ли пројектни документ (PDD) задовољава CDM критеријуме. CDM пројекат мора бити проверен кроз два процеса: валидацију и верификацију са сертификацијом. Валидација се ради једном пре регистрације пројекта. Након позитивне валидације пројекта, DОЕ шаље Извршном савету захтев за регистрацију пројекта у облику валидационог извештаја, укључујући и PDD и Писмо одобрења, као и објашњење на који начин су узети у обзир пристигли коментари на пројекат.

За разлику од валидације, верификација и сертификација се раде периодично након што је пројекат одобрен или регистрован да би се утврдило да ли су и у којој мери имплементацијом пројекта остварена смањења емисија предвиђена PDD.

У случају пројеката великих размера исти DOE не може да врши и валидацију и верификацију док је у случају пројеката малих размера то дозвољено.
15. Која је разлика између валидације и верификације CDM пројекта?
Валидација
На основу Пројектног документа (PDD), DОЕ ће евалуирати и извршити валидацију предложеног CDM пројекта, потврдујући:
  1. Добровољно учешће стране уговорнице,
  2. Да су коментари свих заинтересованих страна узети у обзир,
  3. Да су учесници пројекта поднели документа о процени утицаја DОЕ,
  4. Да ће пројекат имати као резултат смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште који су додатни,
  5. Да је усвојена методологија у сагласности са правилима за CDM пројекте,
  6. Да су одредбе у вези са мониторингом, верификацијом и извештавањем у складу са правилима за CDM пројектe,
  7. Да пројекат задовољава сва друга правила за CDM пројекте.
Регистрација
Након валидације пројекта од стране DОЕ, валидациони извештај, заједно са Писмом одобрења и PDD се упућује Извршном савету (ЕВ) како би пројекат био регистрован као CDM пројекат. Висина таксе зависи од очекиваног просечног годишњег смањења емисија током кредитног периода:
  • < 15 000 CERs без таксе
  • 15 000 CERs - 0.1US$/CER (15 000tCO2e = 1 500US$);
  • > 15 000CERs - 0.2US$/CER
  • Maксимум 350 000US$.
У случају да пројекат не буде одобрен таксе у износу изнад 30 000US$ се враћају.

Регистрација пројекта ће бити извршена у року од 8 недеља од дана пријема захтева од стране Извршног одбора, осим у случају да је најмање три члана Извршног одбора затражило поновну ревизију пројекта. Регистрација је предуслов за верификацију, сертификацију и издавање CERs који проистичу из пројектних акивности.
Верификација и сертификација
Верификацију CDM пројекта је могуће извршити након што је пројекат одобрен или регистрован од стране Извршног одбора CDM. У складу са одлуком , 3/CMP.1, члан 6, верификација је периодично, независно проверавање и ex post одређење од стране DОЕ посматраних смањења антропогених емисија према изворима гасова са ефектом стаклене баште које настаје као резултат регистроване CDM пројектне активности у току верификационог периода. Дакле, DOE периодично проверава- верификује (обично једном годишње) да ли је смањење емисија предвиђено пројектом заиста и остварено. Сертификација је издавање писмене потврде од стране DOE, да је током одређеног временског периода за који је вршена верификација, остварено смањење емисија у одређеном износу. Следећи корак је упућивање захтева за издавање CERs Извршном одбору, при чему потврда о сертификацији чини део овог захтева.